Мобинг

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мобинг, узнемиравање, шиканирање на послу (енгл. „mobbing“ - кованица од глагола „to mob“, што значи простачки напасти, насрнути) је специфични облик понашања и патолошка (непријатељска и нетичка) комуникација на радном месту, када једна особа или група особа психички (морално) злоставља и понижава другу особу, са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета, све до елиминације са радног места. Жртва мобинга може постати свака запослена особа, без обзира на пол, године живота, социјални статус, расу, спољашњи изглед, степен образовања или професионалну позицију. Злостављана особа (у мобингу) је беспомоћна, најчешће у немогућности да се одбрани. О мобингу говоримо као динамичком процесу, који се састоји од различитих типова понашања који се развијају током времена, најмање једном недељно, током најмање шест месеци. Мобинг је широко распрострањена појава у свету, чије се последице рефлектују на појединца, социјално окружење, радну средину, и зато захтева мултидисциплинарни приступ са психолошког, медицинског, социјолошког и правног аспекта, у циљу његовог благовременог препознавања, превенције, информисања и едукације. [1]

Етимологија[уреди]

Једноставна дефиниција мобинга је скуп појединаца (на слици врана) око потенцијално опасног грабљивца (на слици сокола).

Током вишегодишњег истраживања мобинга, постојало је неслагање у научној заједници како да се овај феномен назове. Поред термина „хоризонтално насиље“, „психичко малтретирање“ или „психичко терорисање“, углавном су се употребљавали и изрази „булинг“ и „мобинг“ и то у зависности од тога која је институција стајала иза научника који је ту тему обрађивао.

Назив мобинг је настао од енглеског глагола 'to mob', што значи „насрнути у маси“, бучно навалити на некога, односно од именице „mob“, која значи руља, гомила, багра, маса, олош, а скован је према истраживањима Конрада Лоренца, који је описао понашање неких животиња које се удруже против једног члана, нападају га и истерују из заједнице, а понекад га доводе и до смрти.

У енглеском говорном подручју често се користи и израз „булинг“ (bullying) који се односи углавном на слично насиље у школи.

На крају, због чињенице да и „мобинг“ и „булинг“ представљају два врло различита облика деструктивног понашања, треба их и употребљавати у различитим контекстима. „Булинг“ означава деструктивно понашање деце у школи строго окарактерисано физичким насиљем, а „мобинг“ је облик суптилнијег психичког насиља код одраслих на радном месту. Овакав став је у задње време прихваћен у научној заједници која се бави овим феноменима.

Историјат[уреди]

Мобинг као облик шиканирање и психотерор највероватније је постојао више векова кроз историју људског привређивања, али ову појаву је први уочио, формулисао и дијагностиковао осамдесетих година 20. века шведски психотерапеут немачког порекла проф. др Хајнц Лојман (Heinz Leymann 1932-1999). Реч мобинг Лојман је преузео из етиологије Конрада Лоренца (Konrad Lorenz 19031989) који је овим називом описао понашање неких врста животиња. У коме група мањих јединки организовано напада и истерује из заједнице, а понекад доводи и до смрти, већу јединку. [2][3]

Лојман је на почетку свог истраживања, перманентног непријатељског понашање код деце у школама (током шездесетих година), у којој је утврдио шта све деца могу да ураде једно другом у школи између часова, позајмљујући Лоренцову терминологију назвао ово веома деструктивно понашање мале групе деце против најчешће једног детета мобингом.

Двадесет година касније почетком осамдесетих година 20. века он је исту врсту понашања уочио код запослених на њиховом радном месту. Леојман је током истраживања овог облика понашања на радном месту утврдио његове карактеристике, последице по здравље и основао клинику за пружање помоћи жртвама мобинга. Он је открио да се чак сваки четврти радник током свог радног века бар једном нађе у улози објекта овог вида шиканирања.

Од тога времена Лојман је постао водећи светски експерт за мобинга, јер је развио ефикасне методе за спречавање мобинга и рехабилитацију његових жртава. Он је написао и енциклопедију мобинга у којој је између осталог упозорио светску јавност на мобинг, као вид угрожавања основних људских права, који може бити вишеструко штетан не само по жртву већ и по запослене у колективу. Према речима доктора Лејмана;
...било да се ради о пакосним примедбама, шпијунирању, клеветању или чак и претњама и мучењу, циљ сваког мобинга је да угрози интегритет неке особе, односно њен професионални, социјални, али и приватни живот...

Епидемиологија мобинга[уреди]

Примери мобинга [4]
Ширење злонамерних гласина, оговарања или података који нису истинити
Искључење или социјална изолација особе
Застрашивање, физичко злостављање или претња злостављањем
Подцењивање или намерно омаловажавање онога што особа ради, збијање шала које су увредљиве
Безразложно избегавање давања одговорних послова
Стално мењање упутстава за рад и постављање рокова које је немогуће остварити
Додељивање посла и обавеза које једна особа није у стању да обави (како би се створио додатни притисак и осећај неспособности)
Сакривање информација или намерно давање лажних информација
Додељивање посла и обавеза које једна особа није у стању да обави
Викање или употреба простих речи, стално и упорно критиковање, подцењивање ставова и мишљења, незаслужено кажњавање
Мешање у приватност особе досађивањем, надзирањем или праћењем

На основу најопсежнијег истраживања мобинга спроведеног у једној великој студији у Шведској, на око 2.400 запослених, који су представљали узорак читаве шведске запослене популације, добијени су следећи епидемиолошки подаци;

Учесталост: Епидемиолошка статистика је открила да искуства 3,5 % испитаника одговарају дефиницији мобинга, што је значило да су 154.000 мушкараца и жена од 4,4 милиона запослених у Шведској жртве мобинга. Епидемиолошка статистика заснована на овом истраживању открила је учесталост раста мобинга од 120.000 запослених годишње код нових потенцијалних жртава. Просечно време мобирањаје је било шест месеци, а најдуже откривено време је било 15 месеци.
При претпоставци да је просечно време проведено на тржишту рада 30 година, индивидуални ризик од мобирања је 25%, тј. сваки четврти запослени ризикује да буде мобиран барем шест месеци током своје каријере.

Пол: Мушкарци (у 45%) и жене (у 55%) случајева су мобирани, што говори о релативно малој разлици између полова. Такође је истраживање показало да је 76% мобираних мушкараца било мобирано од стране мушкараца, а само 3% је било нападнуто од стране жена, 21% је било предмет мобирања од стране оба пола. Са друге стране, 40% мобираних жена је мобирано од стране жена, 30% од мушкараца и 30% од оба пола.

Старосна доб: Мобинг је био најзатупљенији у старосним групама 21-30 и 31-40 година, поредећи их са старосним групама од 41-50, 51-60 и преко 61 године. Ове разлике нису биле значајне. Не постоји ни значај у половима.

Број мобера: Отприлике једна трећина мобираних је нападнуто од само једне особе. Нешто више од 40% је било жртва напада двојице до четворице мобера. А ретко је читав тим малтретирао једну особу.

Професије: Резултати нису толико значајни због чињенице да узорак од 2.400 особа није био довољно велик за проучавање подгрупа професија. Ипак, постоје индиције, које показују да су неке струке заступљеније; нпр 14,1 % (6,5 % -пропорционално за читаву радну популацију) мобираних је запослено у школама, универзитетима и другим просветним установама.

У другој студији спроведеној 1999. у Енглеској, на 1.100 запослених добијени су следећи подаци;[5]

  • 421 (38%) запослених навело је једну или више врста шиканирања (мобинга) у претходној години.
  • 460 (42%) били су сведоци малтретирања других.
  • Највећи број мобинга, највероватније је дошао од стране менаџера.
  • Особље које су доживело мобинг (шиканирање) испољило је; значајно нижи ниво задовољства послом (10,5%), виши ниво незадовољства послом након изазваног стреса (22,5%), депресију (8%), анксиозност (30%), а намеру да напусти посао (8,5%).
  • Подршка на послу може бити у стању да заштити људе од неких штетних ефеката малтретирања, показало је ово истраживање.

Облици мобинга[уреди]

Према истраживањима, 55% мобинга је вертикални, а 45% хоризонтални мобинг'.

Вертикални мобинг[уреди]

Настаје када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг (енгл. "bossing") или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што се догађа у око 5% случајева).

Хоризонтални мобинг[уреди]

Најчешће је присутан као појава шиканирања између радника на једнаком положају у хијерархијској организацији. Осећај угрожености једног или групе радника, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки сарадник из колектива (доскорашњи пријатељ) поготову ако постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и привржености послу и радним задацима, већој плати и бројним наградама и похвалама. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе докажу да су снажнији и способнији.


Значај мобинга[уреди]

Мобинг је широко распрострањена појава, најчешће проучавана на радним местима, а последице се одражавају на социјално окружење, радну средину и појединца, па се проблем разматра са медицинског, социолошког, правног и психијатријско-форензичког аспекта, с циљем да се упозори на значајност проблема, да се научи препознавати, јер се мобинг може спречити групном примарном превенцијом, информисањем, едукацијом и конкретним активностима, нпр. тренингом комуникацијских вештина, заштитним законодавством и организацијском политиком и праксом која примењује правилнике о раду који не толеришу злостављање.

Стална и дуготрајна изложеност мобингу значајно угрожава здравствено стање жртве. Здравствене сметње и симптоми који могу настати у мобингу деле се у три групе: промене на психичкој и емоционалној сфери, промене на телесно-здравственом плану и промене у понашању

Здравствене сметње и симптоми као последица мобинга
Здравствене сметње Симптоми
Промене у психичкој и емоционалној сфери ДепресијаАнксиозностКризе плача • Осећај деперсонализације
• Напад паникеСоцијална изолацијаЕмоционална отупљеност
Промене на телесно-здравственом нивоу ГлавобољаПоремећај спавањаВртоглавицаПроблем са варењем
ХипертензијаХипергликемија • Срчани проблеми • Кожне промене
Промене у понашању Агресивност (хетеро или аутоагресија)Пасивизација
Повећано конзумирање алкохолаПовећано конзумирање цигарета
Повећано конзумирање лековаСексуални поремећаји

Посттрауматски стресни поремећај; је назив дијагнозе која се у медицинској пракси користи за означавање психосоматских болести код особа изложених мобингу. Овај термин је признат од стране светске здравствене организације.

Извори[уреди]

  1. ^ Бојан Нишевић, Мобинг као вид патолошке комуникације, дипломски рад, Београд 2007, на scribd.com, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Peter-Paul Heinemann: Mobbning – gruppvåld bland barn och vuxna. Natur och kultur, Stockholm 1972, ISBN 91-27-17640-1.
  3. ^ Dan Olweus: Hackkycklingar och översittare – forskning om skolmobbning. Almqvist & Wiksell, Stockholm 1973, ISBN 91-20-03674-4.
  4. ^ ((hr)) Brošura: OJAČAJMO NAJSLABIJE KARIKE U SVIJETU RADA! MOBBING - ZLOSTAVLJANJE NA RADNOM MJESTU [1], Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ ((en)) Lyn Quine, Workplace bullying in NHS community trust: staff questionnaire survey, BMJ 1999;318:228 (Published 23 January 1999) Abstract, Приступљено 13. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]