Могадиш
| Могадиш Muqdisho مقديشو | |
|---|---|
 Могадиш | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сомалија |
| Регион | Бенадир |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 2.120.000 |
| — густина | 3.328,1 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 2° 02′ 34″ С; 45° 20′ 29″ И / 2.04285° С; 45.34134° И |
| Апс. висина | 9 m m |
| Површина | 637 km2 |
  Могадиш Могадиш на карти Сомалије | |
| Веб-сајт | |
| imogadishu.com | |
Могадиш (сом. Muqdisho; арап. مقديشو; итал. Mogadiscio) главни је и највећи град Савезне Републике Сомалије. Град се налази у области Бенадир на обали Индијског океана.[1][2]
Са колапсом централне власти 1991. Могадиш је поприште 17 година дугих сукоба између ривалских милиција. Године грађанских немира и неконтролисане побуне против етиопске окупације су претвориле Могадиш у један од најопаснијих градова у свету.[3] Процене о броју становника варирају драстично, а крећу се од 1,5 милиона до 3 милиона.
Географија[уреди | уреди извор]
Могадиш је смештен на источној обали Африке, на обали Индијског океана. У залеђу града тече река Шебел која долази до 30 km од обале океана, али се у њега тамо не улива, већ тече према југозападу. На обали океана постоје бројне пешчане плаже и корални гребени.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је степска без падавина зими, али лети падне одређена количина падавина.[4] Температуре су подједнаке током целе године (25-30 °C).[5]
| Клима Могадиша | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 39,5 (103,1) |
39,5 (103,1) |
37,3 (99,1) |
39,8 (103,6) |
34,9 (94,8) |
33,0 (91,4) |
34,3 (93,7) |
36,0 (96,8) |
36,0 (96,8) |
37,0 (98,6) |
39,0 (102,2) |
37,3 (99,1) |
39,8 (103,6) |
| Максимум, °C (°F) | 30,2 (86,4) |
30,2 (86,4) |
30,9 (87,6) |
32,2 (90) |
31,2 (88,2) |
29,6 (85,3) |
28,6 (83,5) |
28,6 (83,5) |
29,4 (84,9) |
30,2 (86,4) |
30,6 (87,1) |
30,8 (87,4) |
30,2 (86,4) |
| Просек, °C (°F) | 26,6 (79,9) |
26,9 (80,4) |
28,0 (82,4) |
28,9 (84) |
28,2 (82,8) |
26,7 (80,1) |
25,4 (77,7) |
25,9 (78,6) |
26,5 (79,7) |
27,3 (81,1) |
27,5 (81,5) |
26,9 (80,4) |
27,1 (80,8) |
| Минимум, °C (°F) | 23,0 (73,4) |
23,4 (74,1) |
24,9 (76,8) |
25,6 (78,1) |
24,9 (76,8) |
23,7 (74,7) |
23,1 (73,6) |
23,0 (73,4) |
23,4 (74,1) |
24,3 (75,7) |
24,2 (75,6) |
23,5 (74,3) |
23,9 (75) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 19,0 (66,2) |
19,2 (66,6) |
19,4 (66,9) |
18,0 (64,4) |
18,4 (65,1) |
18,0 (64,4) |
16,8 (62,2) |
18,0 (64,4) |
18,0 (64,4) |
17,5 (63,5) |
16,2 (61,2) |
16,5 (61,7) |
16,2 (61,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 0 (0) |
0 (0) |
8 (0,31) |
61 (2,4) |
61 (2,4) |
82 (3,23) |
64 (2,52) |
44 (1,73) |
25 (0,98) |
32 (1,26) |
43 (1,69) |
9 (0,35) |
428 (16,85) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 0,3 | 0,1 | 0,6 | 4,8 | 6,7 | 12,7 | 13,3 | 10,2 | 4,9 | 3,9 | 4,1 | 1,5 | 63,0 |
| Релативна влажност, % | 78 | 78 | 77 | 77 | 80 | 80 | 81 | 81 | 81 | 80 | 79 | 79 | 79 |
| Сунчани сати — месечни просек | 266,6 | 251,4 | 282,1 | 261,0 | 272,8 | 219,0 | 226,3 | 254,2 | 264,0 | 266,6 | 261,0 | 257,3 | 3.082,3 |
| Сунчани сати — дневни просек | 8,6 | 8,9 | 9,1 | 8,7 | 8,8 | 7,3 | 7,3 | 8,2 | 8,8 | 8,6 | 8,7 | 8,3 | 8,4 |
| Сунчано време — месечни проценти | 72 | 74 | 73 | 71 | 72 | 59 | 59 | 67 | 72 | 72 | 72 | 70 | 69 |
| Извор #1: Deutscher Wetterdienst[6] | |||||||||||||
| Извор #2: Food and Agriculture Organization: Somalia Water and Land Management (percent sunshine)[7] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Могадиш је настао око 900. године као арапска трговачка станица. Током средњег века је био најважнија трговачка станица Рога Африке. У њега су долазили трговци из јужне и источне Азије (познат је посета кинеског поморца Женг Сеа 1430. године). Град су посетили и Португалци. Године 1269. је саграђена позната џамија Факр ад-Дин.
Могадиш је све до 19. века био самосталан град којим су владали султани (Султанат Јакуб). Године 1871. је град заузео султан из Занзибара и саградио палату Гареса за локалну администрацију. Занзибарски султан је продао Могадиш Италијанима који су га организовали као главни град колоније Италијанска Сомалија. Током италијанске власти Могадиш се развио као модеран трговачки центар и у њему је живјело око 10.000 Италијана. Током Другог светског рата су Могадиш окупирали Британци, а након рата власт су предали Уједињеним нацијама који су ју вратили Италији.
Године 1960, је Сомалија стекла независност и Могадиш је постао њен главни град. До 1991. је чврстом руком владао диктатор Мохамед Сијад Баре. Након његовог свргавања Сомалија је утонула у хаос и државу су расцепкали бројне ратне вође који међусобно ратују. Многе борбе се воде и за Могадиш где често разне ратне вође контролишу различите дијелове града. Године 1992. САД извеле војну интервенцију под окриљем УН-а с циљем успоставе мира, али су се брзо морале повући, а Сомалија је утонула у још већи хаос. Године 2006. су градом завладали исламисти који су донели мир, али су подржавали светске терористичке вође, па су западне силе помогле етиопску војску која је почетком 2007. заузела Могадиш и протерала исламисте. У граду је успостављена привремена сомалска влада коју подржава Запад.
Становништво[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 2015. |
|---|
| 2.120.000 |
Привреда[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Могадиш је задњих 20 година прилично настрадао у ратовима и није сигуран за туристички посете, па има мало знаменитости. Занимљиви су остаци старог града са средњовјековном тврђавом. У граду постоје бројне џамије од којих су неке у новије вријеме обновљене донацијама из арапских држава. Занимљива је велика отворена пијаца Бакара око које постоје модерни привредни центри.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Termentin, Fernando (13. 5. 2005). „Somalia, una nazione che non esiste” (на језику: Italian). Pagine di Difesa. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2014.
- ^ „Il Razionalismo nelle colonie italiane 1928–1943 – La "nuova architettura" delle Terre d'Oltremare” (PDF). Fedoa. Приступљено 2. 1. 2014.
- ^ "Somalian 'ghost city' wracked by war", BBC, 6. 10. 2008.
- ^ Peel, M. C. and Finlayson, B. L. and McMahon, T. A. (2007). „Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification”. Hydrol. Earth Syst. Sci. 11 (5): 1633—1644. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-11-1633-2007. (direct: Final Revised Paper)
- ^ „Mogadishu Climate & Temperature”. Climatemps. Архивирано из оригинала 13. 09. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014.
- ^ „Klimatafel von Mogadischu (Mogadiscio) / Somalia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ „Long term mean monthly sunshine fraction in Somalia”. Food and Agriculture Organization. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- AARP (1975). Art and Archaeology Research Papers. AARP.
- Abbink, Jan (1999). The Total Somali Clan Genealogy: A Preliminary Sketch. African Studies Centre.
- Adam, Hussein Mohamed; Ford, Richard (1997). Mending rips in the sky: options for Somali communities in the 21st century. Red Sea Press. ISBN 978-1-56902-073-9.
- Corporation, Americana (1976). The Encyclopedia Americana: complete in thirty volumes. Skin to Sumac. Americana Corporation. ISBN 978-0-7172-0106-8.
- ARR (1978). Arab Report and Record. Economic Features, Ltd.
- Bakr, Yahya Abu; Labib, Saʻad; Kandil, Hamdy (1985). Development of communication in the Arab states: needs and priorities. Unesco. ISBN 978-92-3-102082-7.
- Bevilacqua, Piero; Clementi, Andreina De; Franzina, Emilio (2001). Storia dell'emigrazione italiana (на језику: Italian). Donzelli Editore. ISBN 978-88-7989-655-9.
- Blair, Thomas Lucien Vincent (1965). Africa: a market profile. Praeger.
- De Sá, João (1898). A Journal of the First Voyage of Vasco Da Gama, 1497–1499. Asian Educational Services. ISBN 978-8120611368.
- Encyclopædia Britannica, Inc. (1991). The New Encyclopædia Britannica: Marcopædia. Encyclopædia Britannica. ISBN 978-0-85229-529-8.
- Britannica, Encyclopædia (2002). Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica. ISBN 978-0-85229-787-2.
- Eichstaedt, Peter H. (1. 10. 2010). Pirate State: Inside Somalia's Terrorism at Sea. Chicago Review Press. ISBN 978-1-56976-774-0.
- Fage, John Donnelly; Oliver, Roland Anthony; Crowder, Michael (1984). The Cambridge history of Africa. From 1905 to 1940. 8. Cambridge University Press.
- Fage, J. D.; Oliver, Roland Anthony (1986). The Cambridge History of Africa. 7. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22505-2.
- Fitzgerald, Nina J. (2002). Somalia: Issues, History, and Bibliography. Nova Publishers. ISBN 978-1-59033-265-8.
- Frankel, Benjamin (1. 10. 1992). The Cold War, 1945-1991. Gale Research International, Limited. ISBN 978-0-8103-8926-7.
- Garlake, Peter S. (1966). The Early Islamic Architecture of the East African Coast. Institute. стр. 10.
- Greystone (1967). The World and Its Peoples: Africa, North and East. Greystone Press.
- Hamilton, Janice (1. 1. 2007). Somalia in Pictures. Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-8225-6586-4.
- Huntingford, George Wynn Brereton (1980). The Periplus of the Erythraean Sea. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-904180-05-3.
- Instituto di Zoologia (1966). Italian Journal of Zoology. Università di Firenze.
- Jama, Mohamed (1962). An Introduction to Somali History from 5000 Years B.C. Down to the Present Time.
- Kusimba, Chapurukha Makokha (1. 1. 1999). The Rise and Fall of Swahili States. AltaMira Press. ISBN 978-0-7619-9051-2.
- Laitin, David D.; Samatar, Said S. (1987). Somalia: nation in search of a state. Westview Press.
- Lewis, I. M. (1965). The Modern History of Somaliland: From Nation to State. F.A. Praeger.
- Lewis, I. M. (1988). A Modern History of Somalia: Nation and State in the Horn of Africa. Westview Press. ISBN 978-0-8133-7402-4.
- Lewis, I. M. (1. 8. 1998). Peoples of the Horn of Africa: Somali, Afar and Saho. Red Sea Press. ISBN 978-1-56902-104-0.
- Metz, Helen Chapin; Library of Congress. Federal Research Division (1993). Somalia: a country study. Thomas Leiper Kane Collection. Federal Research Division. ISBN 978-0-8444-0775-3.
- New People Media Centre (2005). New People. Nairobi, Kenya: New People Media Centre, Comboni Missionaries.
- Oliver, Roland Anthony; Fage, John Donnelly (1960). The Journal of African History. 1. Cambridge University Press.
- Oliver, Roland Anthony (1977). The Cambridge History of Africa: From c. 1050 to c. 1600. 3. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22215-0.
- Robertson, Esmonde Manning (1977). Mussolini as empire-builder: Europe and Africa, 1932-36. Macmillan.
- Royal Anthropological Institute (1953). Man. 53. Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland.
- Rutherford, Ken (2008). Humanitarianism Under Fire: The US and UN Intervention in Somalia. Kumarian Press. ISBN 978-1-56549-260-8.
- Rutter, Jill (2003). Supporting Refugee Children in 21st Century Britain: A Compendium of Essential Information. Trentham Books. ISBN 978-1-85856-292-6.
- Sachs, Moshe Y. (1988). Worldmark encyclopedia of the nations. Worldmark Press. ISBN 978-0-471-62406-6.
- Seddon, David (15. 4. 2013). A Political and Economic Dictionary of Africa. Routledge. ISBN 978-1-135-35555-5.
- Shinnie, P.L. (1971). The African Iron Age.
- Subrahmanyam, Sanjay (29. 10. 1998). The Career and Legend of Vasco Da Gama. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64629-1.
- Venter, Al J. (1975). Africa Today. Macmillan South Africa. ISBN 978-0-86954-023-7.
- Versteegh, Kees (2008). Encyclopedia of Arabic language and linguistics. Brill. ISBN 978-90-04-14476-7.
- Wiles, Peter John de la Fosse (1982). The New Communist Third World: An Essay in Political Economy. Croom Helm. ISBN 978-0-7099-2709-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Могадиш на Гугл мапама
- Слике Могадиша сликане између 1993. и 1995. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2012)
- Mogadishu today
- Mogadishu in the past
- Benadir Regional Administration at Mogadishucity.net
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Mukdishu”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
