Модел објекти-везе

Из Википедије, слободне енциклопедије

Модел објекти-везе (МОВ) представља један од начина на који се могу пројектовати базе података. Поред IDEF1x, UML, и још неколико других метода, МОВ представља један од најпопуларнијих метода.

Наиме, МОВ настоји да графичким путем, користећи дијаграм објекти-везе (ДОВ) прикаже модел реалног света, тј оног дела реалног света на који се база података односи. То приказивање стварности се одликује у приказивању објеката, њихових особина и међусобних односа.

Објекти и атрибути[уреди]

У реалном свету сваки објекат (човек, документ, превозно средство...) има обиље особина. При пројектовању базе података, а самим тим и израде МОВ-а, врши се апстракција, то јест занемаривање небитних ствари.

На пример, ако је реч о бази података неког предузећа, за објекат типа човек од значаја су нам особине као што су стручна спрема и радни стаж, а кад би се радила база података неког спортског друштва, онда би од заначаја за човека биле особине спорт којим се бави, висина, тежина и сл. У теорији база података ове особине се називају атрибутима. Један атрибут, или група од неколико атрибута, који су јендиствени у свом појављивању, кандидати су за идентификатора објеката датог типа.

Оваквом апстракцијом долазимо до типова података. У конкретном примеру, тип податка је човек. С друге стране, у зависности од нивоа апстракције (који опет зависи од потреба саме базе) можемо имати различите типове. Негде бисмо могли да направимо објекат типа превозно средство, али, ако пројектујемо базу и МОВ неког система где су возила од кључног значаја, морамо ниво апстракције спустити и, уместо превозног средства, имати типове као што су аутомобили, камиони, аутобуси.

На ДОВ-у се објекти приказују правоугаоницима, док се њихови атрибути приказују круговима/елипсама директно повезаним са објектом.

Објекти и типови[уреди]

Од кључног значаја за разумевање МОВ-а је правити разлику између појмова објекат (ентитет) и тип.

Тип представља дефинисиње, али не и опредмећивање, особина и даје опсег релација које одређени објекти морају имати. Објекат представља опредмећивање, конкретно појављивање неког типа.

Вратимо се опет типу човек. Човек, као тип, има особине име, тежина и висина. Тиме је сам тип дефинисан. С друге стране, ако кажемо да је Пера тежак 80kg и висок 180cm, а Мика тежак 90kg, а висок 170cm, онда говоримо о два конкретна појављивања типа човек, тј о два објекта која су типа човек. Исто и када говоримо о релацијама, тј. односима, у дефиницији типа човек можемо рећи да човек може да не вози ни једно возило, али и да може возити бесконачно много возила. Али посебно ћемо за Перу рећи да вози један аутомобил, а за Мику да вози комби и мотоцикл.

Везе[уреди]

Везе представљају концепт који објашањава на који начин су два или више објеката повезана. Ако узмемо бинарну везу, тј. везу између два објекта, као базични тип везе, онда говримо о односу где се веза, тј. однос може посматрати из два угла. У вези лечење, можемо да кажемо да доктор лечи пацијента, али и да је пацијент излечен од стране доктора. За везу су од великог значаја кардинални бројеви. То су бројеви који означавају са колико различитих објеката другог типа објекат може да ступи у везу. Кардинални бројеви могу бити 0, 1 и М (неограничено много). На пример, доктор може да лечи више пацијената, али појединачни пацијент може бити лечен од само једног доктора (уколико такво ограничење постоји у моделованом систему).

Саме везе се обележавају ромбовима, који се налазе на линији која повезује објекте у вези. Везе имају своје идентификаторе. Они се на ДОВ-у не обележавају директно јер њих чини идентификатор једног или оба објекта која су у вези.

Слаби објекти[уреди]

Концепт слабих објеката се везује за објекте који се могу једном или више пута појавити за свако појављивање једног обичног објекта, који се сад може назвати и јаким објектом. Пример може бити број телефона. Претпоставимо да у бази морамо да водимо евиденцију о бројевима телефона запослених. За објекат запослени може се везати атрибут број телефона, међутим тиме смо ограничени на то да запослени може имати евидентиран само један број телефона. А у стварности може и више.

Овај проблем се решава тако што се направи нови објекат број телефона, и он се, као слаб објекат, везује за објекат запослени. Слаб објекат се обележава усмереном линијом где је кардиналност од слабог ка јаком објекту 1.

Идентификатор слабог објекта је сложен: састоји се из идентификатора самог слабог објекта и из идентификатора његовог јаког објекта.

Објекти са семантички ограниченим скупом вредности[уреди]

Код слабих објеката је карактеристично да имају, условно речено, безброј могућих облика јављања. Ако бисмо имали објекат рачун који би имао атрибуте који се налазе у заглављу рачуна, а за њега везан слаб објекат ставка рачуна, јављање овог објекта се може десити на много начина, јер њега карактеришу прво сам производ, а затим и количина и цена која су, фактички, неограниченог опсега.

Ако бисмо имали ситуацију да водимо евиденцију о данима у недељи кад који човек иде на џогирање, где свако може да не џогира ни једном у недељи, али може и свих седам дана, нећемо користити концепт слабих објеката, како се можда чини на први поглед. Зашто? За разлику од ставке рачуна, дани у недељи се јављају у врло ограниченом домену од свега 7 различитих облика. Друга битна разлика је та да, док слаби објекти не постоје и немају смисла без јаких објеката, објекти који су семантички одређени постоје независно од објеката са којим ступају у везу. Понедељак, уторак, среда.. постоје независно од тога да ли ико џогира тим данима или не. Кад се већ знају све могуће вредности, практичније је да се већ чувају негде (у виду објекта, у овом случају објекта Дан) него стално у базу куцати исте ствари (понедељак, понедељак, среда, уторак, среда, среда...). Одвајањем у посебан објекат семнатички дефинисан опсег вредности се и знанто смањује могућност грешки при уносу тих вредности.

Проширени модел објекти-везе[уреди]

Многи информатичари и теоретичари су давали своја проширења на модел објекти-везе. Последње деценије, прво у Југославији, а сада у Србији врло је популаран проширени модел објекти-везе (ПМОВ) који је уобличен од стране групе стручњака са Факултета организационих наука.[тражи се извор од 06. 2011.]