Мокраћовод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мокраћовод - попречни пресек

Мокраћовод (ureter) је парни цевасти орган, који спроводи дефинитивно уобличену мокраћу из бубрега у мокраћну бешику. Код одраслих особа просечна дужина мокраћовода износи 24-34cm, а пречник око 5mm. Као и остали делови мокраћних путева, и овај орган има искључиво кондукторну улогу, односно не утиче на волумен и састав урина.[1][2]

Мокраћовод полази од бубрежне карлице, спушта се низ ретроперитонеални простор трбушне дупље и улази у малу карлицу, где се завршава уливањем у мокраћну бешику. Према томе, на њему се разликују трбушни (pars abdominalis) и карлични део (pars pelvina). Границу између ових делова чини тзв. терминална (гранична) линија. Приликом уласка у карличну дупљу мокраћовод образује граничну кривину (flexura marginalis ureteris) и у том суженом делу може да се заустави бубрежни камен. Кривина мокраћовода се пројектује на предњем трбушном зиду у пределу Халеове топографске тачке.[3][4]

Мокраћоводи пролазе кроз зид бешике укосо. Приликом растезања зида мокраћне бешике, набор њене слузнице делује као валвула и спречава враћање (рефлукс) урина ка уретерима и евентуално ширење инфекције из бешике према бубрезима.

Грађа[уреди]

Зид мокраћовода је грађен од три слоја, који се настављају на одговарајуће слојеве бубрежне карлице и мокраћне бешике. То су: слузница, мишићни слој и вањски везивни слој (адвентиција).[5]

Слузница (tunica mucosa) је прекривена прелазним епителом (уротелом), који је непропустан за воду и електролите. Испод њега се налази lamina propria, слој растреситог везива који садржи велики број ћелија и ретке лимфне чвориће.

Мишићни слој (tunica muscularis) граде у проксималном делу два, а у дисталном три подслоја спирално распоређених снопова глатких мишићних ћелија. То су унутрашњи (лонгитудинални), средњи (циркуларни) и у дисталном делу спољашњи (лонгитудинални) подслој. Перисталтички покрети мишићног слоја имају пресудну улогу у кретању мокраће ка бешици, док је утицај силе гравитације од секундарног значаја. Покрете иницира мишићни прстен који се налази око папила у бубрежним чашицама и који својом контракцијом истискује мокраћу, а назива се предводник перисталтике.

Спољашњи везивни слој (tunica adventitia) се састоји од растреситог везивног ткива богатог масним ћелијама (адипоцитима), крвним и лимфним судовима и нервима.

Извори[уреди]

  1. ^ Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 
  2. ^ З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 
  3. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  4. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  5. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 
  • Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 


Уринарни систем
Бубрег | Мокраћовод | Мокраћна бешика | Мокраћна цев