Молдавија

Из Википедије, слободне енциклопедије

За остале употребе, погледајте Молдавија (вишезначна одредница).


Застава	Грб

Химна
Limba noastră

Главни град

Кишињев
47°0′N 28°55′E

Службени језик молдавски ¹

Влада

Парламентарна република

- Председник Маријан Лупу (вршилац дужности)

- Премијер Влад Филат

Консолидација

- Оснивање 1356.

- Аутономија 29. април 1818.

- Молдавска демократска република 16. децембар 1917.

- Молдавска ССР 2. август 1940.

- Независност од СССР-а 27. августа 1991.

Површина

- Укупно 33.846 km² (139.)

- Вода (%) 1,4

Становништво

- 2011. 3.560.430 (121.)

- 2004. попис 3.383.332

- Густина 121,9/km² (87.)

БДП (ПКМ) 2005 приближно

- Укупно 10,968 милијарди долара (141.)

- По глави становника 3.082 (135.)

ИХР (2007) 0,623 (99.) – средњи

Валута Молдавски леј (MDL)

Временска зона UTC +2, +3 (EET, EEST)

Интернет домен .md ³

Позивни број +373

¹(+ руски у Транснистрији и Гагаузији, украјински у Транснистрији, гагаушки у Гагаузији)

Република Молдавија је континентална држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године. Држава Молдавија се налази у области Бесарабија док се област Молдавија налази у Румунији.

[уреди] Рељеф

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка (429 метара) налази се северозападно од главног града Кишињева. Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море.

Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Молдавије

За више информација погледајте чланак Списак градова у Молдавији

Етнички састав 1989.

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

[уреди] Административна подела

За више информација погледајте чланак Административна подела Молдавије

Административна подела Молдавије

Република Молдавија се дели на 32 рејона (мол. raioane), 5 општина (мол. municipii) - (Кишињев, Белци, Бендер, Комрат и Тираспољ) и једну аутономно територијалну јединицу - Гагаузија.

[уреди] Пољопривреда и индустрија

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

[уреди] Занимљивости

Молдавија излази на Дунав дужином од само један километар.

Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства.

[уреди] Политика

Молдавија је стекла своју независтност 1991. године где се у првом модерном уставу позива званични језик "румунски" ^[1], а прва химна усвојена од стране независне Молдавије „Дестеапта-те, романе“ („пробудите се, румуни!“), која је и Румуније.^[2] Устав је промењен 1994. године где се наводи званични језик молдавски и химна "limba noastra" (наш језик).^[3] Међу главним политичким странкама постоје разлике што се тиче питања молдавског идентитета. Овај сукоб се рефлектује на наставни програм о националној историји. Либерална, Либерално-демократска и Наша Молдова партије подржавају учење историје под румунским идентитетом док Демократска и Комунистичка партија Молдавије подржавају историју републике Молдове и Молдаваца, са посебним идентитетом и историјом државе.^[4]^[5]^[6]