Молдавија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Молдавија (вишезначна одредница).


Координате: 47° 15' СГ Ш, 28° 31' ИГД

Република Молдавија
Republica Moldova
Застава Молдавије Грб Молдавије
Застава Грб
Химна
Limba noastră
Положај Молдавије
Главни град Кишињев
47°0′N 28°55′E
Службени језик румунски[1]
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Николаје Тимофти
 — Премијер (в.д.) Јурије Љанка
Консолидација  
 — Оснивање 1356
 — Аутономија 29. април 1818
 — Молдавска демократска република 16. децембар 1917
 — Молдавска ССР 2. август 1940
 — Независност од Совјетског Савеза 27. августа 1991
Површина  
 — укупно 33.846 km² (139)
 — вода (%) 1,4
Становништво  
 — 2014. 3.557.600 [2] ² (132)
 — 2004. 3.383.332
 — густина 121,9/km² (87)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно 10,968 милијарди долара (141)
 — по глави становника 3.082 (135)
ИХР (2007) 0,623 (99) — средњи
Валута Молдавски леј (MDL)
Временска зона UTC +2, +3 (EET, EEST)
Интернет домен .md ³
Позивни број +373
1(+ руски у Придњестровљу и Гагаузији, украјински у Придњестровљу, гагаушки у Гагаузији)
² Не укључује Приднестровље.

Молдавија (рум. Moldova), или званично Република Молдавија (рум. Republica Moldova), је држава у источној Европи [3]. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

Рељеф[уреди]

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка (429 метара) налази се северозападно од главног града Кишињева. Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море.

Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Молдавије
Етнички састав 1989.

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Молдавији
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Молдавије
Административна подела Молдавије

Република Молдавија се дели на 32 рејона (рум. raioane), 5 општина (рум. municipii) - (Кишињев, Белци, Бендер, Комрат и Тираспољ) и једну аутономно територијалну јединицу - Гагаузија.

Пољопривреда и индустрија[уреди]

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

Историја[уреди]

Бесарабија[уреди]

Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарбија је дуго била под турском влашћу. Како су је Руси освајали више пута током 18. века, Османлије су предали Бесарабију Русима 1812. године. Према Париском споразуму из 1856, којим се Русија кажњава за пораз у Кримском рату, она је дужна да врати Молдавији јужну Бесарабију, да би се тако избегла руска контрола над делтом Дунава, која је тада била отворена за слободну пловидбу. Ова област поново постаје руска после Берлинског конгреса 1878. године. Након руске револуције 1917. и мировног уговора закљученог у Брест-Литовску, заузима је румунска војска (почетак 1918). Ову су анексију Савезници одобрили 1920, али је СССР није признао.

Совјетизација[уреди]

Аутономна република Молдавија, коју је створио Совјетски Савез 1924. на источној обали Дњестра и прикључио Украјини, служи као основ за територијалне захтеве изложене у тајном записнику немачко-совјетског пакта. У јуну 1940, совјетска војска поново осваја Бесарабију, чији је јужни део прикључен Украјини. Остатак земље и један део аутономне републике Молдавије чине, у оквиру Совјетског Савеза, Социјалистичку Совјетску Републику Молдавију. Румунија, савезник Немачке, поново је осваја 1941. Совјетски Савез је поново заузима 1944. Званично писмо постаје ћирилично 1940. године.

Независност[уреди]

Парламент Молдавије је 27. августа 1991. године донео декларацију о независности која ће дати повод Придњестровљу за проглашење независности. Контроверзне речи декларације кажу да договор између Немачке и Совјетског Савеза из 23. августа 1939. године постаје неважећи као и све правне последице тог договора јер су биле донесене без претходног саветовања са становништом покрајина којих се тај договор тицао (Бесарабија, Северна Буковина, Херта) и које су окупиране 28. јуна 1940. као и Придњестровља које је основано 12. октобра 1924. године. Совјетски Савез је, кршећи своја уставна права, донео закон о стварању Молдавске ССР на 2. август 1940. и закон о граници Украјинске и Молдавске ССР. Пошто су те одлуке биле донесене без законских права оне су биле поништене.

Занимљивости[уреди]

Молдавија излази на Дунав дужином од само један километар.

Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства.

Политика[уреди]

Молдавија је стекла своју независност 1991. године где се у првом модерном уставу позива званични језик „румунски“ [4], а прва химна усвојена од стране независне Молдавије „Дестеапта-те, романе“ („пробудите се, румуни!“), која је и Румуније.[5] Устав је промењен 1994. године где се наводи званични језик молдавски и химна "limba noastra" (наш језик).[6] Међу главним политичким странкама постоје разлике што се тиче питања молдавског идентитета. Овај сукоб се рефлектује на наставни програм о националној историји. Либерална, Либерално-демократска и Наша Молдова партије подржавају учење историје под румунским идентитетом док Демократска и Комунистичка партија Молдавије подржавају историју републике Молдове и Молдаваца, са посебним идентитетом и историјом државе.[7][8][9]

Слике[уреди]

Референце[уреди]

Види још...[уреди]

Литература[уреди]

,, Велика текатска енциклопедија“, Ларус.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :