Молдавија

Из Википедија


Координате: 47° 15' СГ Ш, 28° 31' ИГД

Republica Moldova
Република Молдавија
Застава Молдавије Грб Молдавије
Застава Молдавије Грб Молдавије
Државни мото: не постоји
Службени језик молдавски (=Румунски)
(+ руски у Транснистрији и Гагаузији, украјински у Транснистрији, гагаушки у Гагаузији)
Главни град Кишињев (Chişinău)
Председник Владимир Вороњин
Председник Владе Зинаида Гречани
Површина
 – укупно
 – % воде
135. у свету
 33 843 km²
 1.4%
Становништво
 – укупно (2002)
 – Густина
116. у свету
 4.431.570
 131/km²
Независност
 – датум
од СССР
 27. августа, 1991.
Монета Молдавски леј
Временска зона
 - in лети
EET (UTC+2)
EEST (UTC+3)
Национална химна Лимба ноастра (Limba noastră)
Интернет домен .md
Позивни телефонски број +373

Република Молдавија је континентална држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

Садржај

[уреди] Демографија

Етнички састав 1989.
Етнички састав 1989.
За више информација погледајте Демографија Молдавије.

[уреди] Рељеф

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка (429 метара) налази се северозападно од главног града Кишињева. Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море.

Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

[уреди] Становништво

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

[уреди] Пољопривреда и индустрија

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

[уреди] Занимљивости

Назив Молдвије је истоветан са називом реке која је у Румунији.

Молдавија излази на Дунав дужином од само један километар.

Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства.

[уреди] Слике


[уреди] Спољашње везе


 
Државе чланице Заједнице независних држава
Flag of the CIS
АзербејџанБелорусијаГрузијаЈерменијаМолдавијаРусијаУкрајинаТаџикистанКиргизијаУзбекистанКазахстан
Придружена чланица: Туркменистан