Молдавија
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте Молдавија (вишезначна одредница).
Координате: 47° 15' СГ Ш, 28° 31' ИГД
| Химна Лимба ноастра |
|
 |
|
| Главни град | Кишињев |
| Службени језик | молдавски ¹ |
| Влада | Парламентарна република |
| - Председник | Михај Гимпу (вршилац дужности) |
| - Премијер | Влад Филат |
| Консолидација | |
| - Оснивање | 1356. |
| - Аутономија | 29. април 1818. |
| - Молдавска демократска република | 16. децембар 1917. |
| - Молдавска ССР | 2. август 1940. |
| - Независност од СССР-а | 27. августа 1991. |
| Површина | |
| - Укупно | 33.846 km² (139.) |
| - Вода (%) | 1,4 |
| Становништво | |
| - 2008. | 4.128.047 (121.) |
| - 2004. попис | 3.383.332 |
| - Густина | 121,9/km² (87.) |
| БДП (ПКМ) | 2005 приближно |
| - Укупно | 9,367 милијарди долара (141.) |
| - По глави становника | 2.962 (135.) |
| ИХР (2007) | 0,708 (111.) – средњи |
| Валута | Молдавски леј (MDL) |
| Временска зона | UTC +2, +3 (EET, EEST) |
| Интернет домен | .md ³ |
| Позивни број | +373 |
| 1(+ руски у Транснистрији и Гагаузији, украјински у Транснистрији, гагаушки у Гагаузији) | |
Република Молдавија је континентална држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.
Садржај |
[уреди] Рељеф
Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка (429 метара) налази се северозападно од главног града Кишињева. Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море.
Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте Демографија Молдавије |
Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.
[уреди] Пољопривреда и индустрија
Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.
[уреди] Занимљивости
Права област Молдавија се налази у Румунији (административни центар је Јаши), а држава Молдавија се налази у области Бесарабија.
Молдавија излази на Дунав дужином од само један километар.
Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства.
[уреди] Слике
 Православна катедрала у Кишињеву |
 Долина Дњестра |
||
 Православна црква Молдавије |
_river_in_Tiraspol.jpg)
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација
- Председник Молдавије
- Влада Молдавије
- Скупштина Молдавије
- Министарство спољних послова Молдавије
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португал • Бивша Југословенска Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2 • Косово 4
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом; (4) неколико држава признало независност, није члан Уједињених нација
Албанија • 
Босна и Херцеговина • 
Македонија • 
Молдавија • 
Србија (
КиМ) • 
Хрватска • 
Црна Гора
|
|
 |
|---|---|
| Азербејџан • Белорусија • Јерменија • Молдавија • Казахстан • Киргистан • Русија • Таџикистан • Узбекистан • Украјина Придружена чланица: Туркменистан |
|
|
|---|
| Суверене државе |
| Србија • Црна Гора • Босна и Херцеговина • Македонија • Бугарска • Грчка • Кипар • Румунија • Молдавија • Русија • Белорусија • Украјина • Грузија • Јерменија (1) • Етиопија (1) • Еритреја (1)
|
| Непризнате државе |
| Придњестровље • Абхазија • Јужна Осетија • Нагорно-Карабах (1)
|
| Аутономне територије |
| Света Гора (Грчка) • Република Српска (Босна и Херцеговина) • Дистрикт Брчко (Босна и Херцеговина) • Војводина (Србија) • Гагаузија (Молдавија) • Крим (Украјина) • Карелија (Русија) • Коми (Русија) • Мордовија (Русија) • Мари Ел (Русија) • Удмуртија (Русија) • Чувашија (Русија) • Северна Осетија-Аланија (Русија) • Хакасија (Русија) • Бурјатија (Русија) • Јакутија (Русија) • Хантија-Мансија (Русија) • Аџарија (Грузија) • Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Регион Оромија (Етиопија) • Регион Бенишангул-Гумуз (Етиопија)
|
| Напомене: (1) У Јерменији, Нагорно-Карабаху, Етиопији и Еритреји заступљена је монофизитска варијанта православног хришћанства која не прихвата догме четвртог васељенског сабора из 451. године. |
