Молдавци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Молдавска застава

Молдавци су романски народ [1] који претежно живи у Молдавији, где чини око 76% становништва (по попису из 2004). Молдаваца укупно има око 3.696.000, од тога у Молдавији 3.253.000, Украјини 325.000, Русији 117.000.[1]

Историја[уреди]

Молдавска кнежевина у 15. веку

Према Лексикону народа Света аутора Мила Недељковића, коначно обликовање Молдавског народа десило се у 15. веку.[1] Све до 19. века, Молдавија је чинила посебну полунезависну кнежевину и била је у вазалном односу према Османском царству. Молдавска кнежевина је тада обухватала не само територију данашње државе Молдавије, већ и источне делове данашње Румуније, који се још увек у географском смислу називају Молдавијом. Источни делови некадашње Молдавске кнежевине (подручје данашње државе Молдавије) припојени су Русији 1812. године и од тада су били познати под називом Бесарабија. Западни делови некадашње Молдавске кнежевине (простор данашње географске регије Молдавија у Румунији) и даље су наставили да постоје као полунезависни ентитет, све до 1859. године, када се са Кнежевином Влашком уједињују у нову државу Румунију.

Према списку досељеника у Русију из 1752-1756. године, досељеници из Влашке и Молдавије изјашњавали су се да су влашке и молдавске народности.[2] Молдавци су чинили и најбројнију етничку групу у Новој Србији, покрајини Руског царства, која је постојала на подручју данашње Украјине од 1752. до 1764. године. Иако је покрајина иницијално била формирана за досељене Србе, у њу се населио и велик број припадника других етничких група, посебно Молдаваца, тако да је по подацима из 1757. године у Новој Србији живело 75,33% Молдаваца, 11,56% Срба и 13,11% осталих.[3] Када је формирана држава Румунија, осећај посебног влашког и молдавског идентитета се постепено губи и замењује га осећање румунске националне припадности. После Првог светског рата, у састав државе Румуније улазе Бесарабија (некадашњи источни део Молдавске кнежевине), Трансилванија и Буковина и тада се генерално романофони становници свих делова нове увећане румунске државе сматрају Румунима.

У Совјетском Савезу је 1924. године на источној обали реке Дњестар формирана Молдавска аутономна совјетска социјалистичка република у саставу Украјинске совјетске социјалистичке републике. 1940. године, Румунија губи Бесарабију, која улази у састав Совјетског Савеза, где се ово подручје административно уједињује са подручјем Молдавске аутономне совјетске социјалистичке републике у нову Молдавску совјетску социјалистичку републику. 1941. године, подручје Молдавске ССР улази у састав Румуније и тада се Молдавска ССР административно укида, а формирају се жупаније. После Другог светског рата, подручје некадашње Молдавске ССР поново улази у састав Совјетског Савеза, када се република обнавља. У време совјетске власти промовисана је идеја посебне молдавске народности, различите од Румуна, коју је највећи део становника Молдавије прихватио. Од 1991. године, Молдавија је независна држава, а на последњем попису из 2004. године, 75,81% становника Молдавије се изјаснило да су по народности Молдавци, док се 2,17% изјаснило да су Румуни.

Молдавци су најбројнија етничка група и у Придњестровљу, које је прогласило независност од Молдавије 1990. године. Међутим, пошто у Придњестровљу Молдавци чине само релативну етничку већину, сва политичка моћ у овој фактички независној држави је у рукама Руса и Украјинаца, којих, узетих заједно, има више него Молдаваца. По попису из 2004. године, у Придњестровљу је живело 31,99% Молдаваца, 30,37% Руса, 28,82% Украјинаца, као и мањи број припадника других етничких група.

Национални идентитет[уреди]

Етнички састав Молдавије 1989. године
Етнички састав Молдавије 2004. године

Већина Молдаваца у Молдавији сматра да Молдавци чине етничку групу различиту од Румуна, [4] док се становници некадашњег западног дела историјске Молдавске кнежевине, који је данас у саставу Румуније, изјашњавају као етнички Румуни а за себе користе и назив „Молдавац“ у смислу регионалне припадности. Власти Румуније оспоравају молдавску народност и тврде да су Молдавци део румунског народа, [4] док румунски историчари некадашњу Молдавску кнежевину виде као кнежевину румунског народа.[5][6][7] Одговарајући на ове румунске тврдње, власти Молдавије су промовисале идеју да становници румунског дела историјске Молдавије треба такође да се сматрају припадницима Молдавске етно-лингвистичке групе, различите од Румуна.[4] У Румунији је формирана заједница Молдаваца Румуније, која од румунских власти тражи званично признање молдавског етничког идентитета и статус националне мањине.[4]

Религија и језик[уреди]

Молдавци су већином православне вероисповести, а говоре молдавским језиком [1] који је идентичан румунском [8][9] и који припада источнороманској групи индоевропске породице језика. У уставу Молдавије стоји да је званични језик ове државе молдавски.[10]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Миле Недељковић, Лексикон народа Света, Београд, 2001.
  2. ^ Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.
  3. ^ Олга М. Посуњко, Историја Нове Србије и Славеносрбије, Нови Сад, 2002.
  4. ^ а б в г OFFICIAL CHISINAU SEEKS RECOGNITION OF MOLDOVAN ETHNICITY AND MINORITY IN ROMANIA, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Николе Јорга, Вршац, 1982.
  6. ^ Добрила Летић, „Прилози за историју Румуна“, Нови Сад, 1970.
  7. ^ Андреј Оцетеа, Историја Румунског народа, 1970.
  8. ^ Ethnologue report for Moldova, Приступљено 13. 4. 2013.
  9. ^ Voronin atacă România din toate părţile > EVZ.ro, Приступљено 13. 4. 2013.
  10. ^ http://confinder.richmond.edu/admin/docs/moldova3.pdf

Литература[уреди]

  • Миле Недељковић, Лексикон народа Света, Београд, 2001.
  • Њагу Ђувара, Кратка историја Румуна за младе, Нови Сад, 2004.
  • Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.
  • Олга М. Посуњко, Историја Нове Србије и Славеносрбије, Нови Сад, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Молдавци