Молијер
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
- За остале употребе, погледајте Молијер (вишезначна одредница).
| Молијер | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Жан Батист Поклен |
| Датум рођења | 15. јануар 1622. |
| Место рођења | Париз (Француска) |
| Датум смрти | 17. фебруар 1673. |
| Место смрти | Париз (Француска) |
| Дела | |
| Потпис | |
Молијер (фр. Molière), право име Жан Батист Поклен (фр. Jean-Baptiste Poquelin; Париз, 15. јануар 1622 — Париз, 17. фебруар 1673) је био француски глумац, писац комедија и директор позоришта из епохе класицизма.
Биографија [уреди]
Рођен је у Паризу 15. јануара 1622. године. Његов отац је био дворски декоратер и имао је титулу краљевског собара. Од Молијера се очекивало много, али он није могао одолети љубави према књижевности и писању.
Године 1643. млади Молијер почиње да носи тај псеудоним, коначно окреће леђа каријери дворског собара и декоратера. После детињства и младости проведених у Паризу, Молијер дуго борави у јужној и западној Француској. Тамо се развија његов комични геније. Повратак у Париз 1658. је био само у први мах скроман. Већ следеће године велики успех и почетак славе доносе му „смешне прециозе“, први значајнији комад, јер је до тада писао само неколико лакрдија без веће важности. После овог тријумфа почиње у ствари стваралачки период у Молијеревом животу. Он са трупом долази под непосредну заштиту двора и уистину постаје краљевски комедиограф.
Молијер је писац, режисер и глумац. Овај велики мајстор смеха, можда највећи у читавој светској књижевности, умирао је подсмевајући се болести, лекарима, људској глупости, чак и самој смрти.
Пре него што се тог 17. фебруара 1673. године завеса посљедњи пут спустила за њим, њему је још остало довољно снаге, његовог огромног генија да и бледило и самртничке грчеве свога лица претвори у неодољиво смешне.
Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org
Дела [уреди]
|
(по хронологији) |
|||
| Дело | Име у оригиналу | Жанр | Настанак |
|---|---|---|---|
| Летећи лекар | Le Médecin volant | Фарса у једном чину и у прози | 1645. |
| Барбујеова љубомора | La Jalousie du Barbouillé | Фарса у једном чину и у прози | 1650. |
| Ветропир, или све у своје време | L'Étourdi ou les Contretemps | Комедија у пет чинова и у стиху | 1655. |
| Љубавна размирица | Le Dépit amoureux | Комедија у пет чинова и у стиху | 16. децембар 1656. |
| Заљубљени лекар[1][2] | Le Docteur amoureux | Комедија у једном чину и у прози | 24. октобар 1658. |
| Смешне каћиперке | Les Précieuses ridicules | Комедија у једном чину и у прози | 18. новембар 1659. |
| Умиишљени рогоња | Sganarelle ou le Cocu imaginaire | Комедија у једном чину и у стиху | 28. мај 1660 |
| Дон Гарсија Наварски | Dom Garcie de Navarre ou le Prince jaloux | Херојска комедија у пет чинова и у стиху | 4. фебруар 1661. |
| Школа за мужеве | L'École des maris | Комедија у три чина и у стиху | 24. јун 1661. |
| Гњаватори | Les Fâcheux | Комедија-балет у три чина и у стиху | 17. август 1661. |
| Школа за жене | L'École des femmes | Комедија у пет чинова и у стиху | 26. децембар 1662. |
| Љубомора Великог Ренеа[1] | La Jalousie du Gros-René | 15. април 1663. | |
| Критика школе за жене | La Critique de l'école des femmes | Комедија у једном чину и у прози | 1. јун 1663. |
| Версајске импровизације | L'Impromptu de Versailles | Комедија у једном чину и у прози | 14. октобар 1663. |
| Le Mariage forcé | Le Mariage forcé | Комедија у једном чину и у прози | 29. јануар 1664. |
| Велики Рене, мало дете[1] | Gros-René, petit enfant | 27. април 1664. | |
| Принцеза од Елида | La Princesse d'Élide | Галантна комедија у пет чинова, у стиху[3] и у прози | 8. мај 1664. |
| Тартиф | Tartuffe ou l'Imposteur | Комедија у пет чинова и у стиху | 12. мај 1664. |
| Дон Жуан | Dom Juan ou le Festin de pierre | Комедија у пет чинова и у прози | 15. фебруар 1665. |
| Лекарова љубав | L'Amour médecin | Комедија у три чина и у прози | 15. септембар 1665. |
| Мизантроп | Le Misanthrope ou l'Atrabilaire amoureux | Комедија у пет чинова и у стиху | 4. јун 1666. |
| На силу лекар | Le Médecin malgré lui | Комедија у три чина и у прози | 6. август 1666. |
| Мелисерт | Mélicerte | Херојска пасторална комедија у два чина и у стиху | 2. децембар 1666. |
| Комична пасторала | Pastorale comique | 5. јануар 1667. | |
| Сицилијанац | Le Sicilien ou l'Amour peintre | Комедија у једном чину и у прози | 14. фебруар 1667. |
| Амфитрион | Amphitryon | Комедија у три чина и у стиху | 13. јануар 1668. |
| Жорж Данден | George Dandin ou le Mari confondu | Комедија у три чина и у прози | 18. јул 1668. |
| Тврдица | L'Avare ou l'École du mensonge | Комедија у пет чинова и у прози | 9. септембар 1668. |
| Господин Де Пурсењак | Monsieur de Pourceaugnac | Комедија-балет у три чина и у прози[4] | 6. октобар 1669. |
| Чудесни љубавници | Les Amants magnifiques | Комедија у пет чинова и у прози | 4. фебруар 1670. |
| Грађанин племић | Le Bourgeois gentilhomme | Комедија-балет у пет чинова и у прози[4] | 14. октобар 1670. |
| Психа | Psyché | Трагедија-балет у пет чинова и у стиху | 17. јануар 1671. |
| Скапенове сплетке | Les Fourberies de Scapin | Комедија у три чина и у прози | 24. мај 1671. |
| La Comtesse d'Escarbagnas | La Comtesse d'Escarbagnas | Комедија у једном чину и у прози | 2. децембар 1671. |
| Учене жене | Les Femmes savantes | Комедија у пет чинова и у стиху | 11. март 1672. |
| Уображени болесник | Le Malade imaginaire | Комична мешавина музике и плеса у три чина и у прози[4] | 10. фебруар 1673. |
Референце [уреди]