Момир Булатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Момир Булатовић

Momir Bulatović.jpg

Биографија
Датум рођења 21. септембар 1956 (56 год.)
Место рођења Београд
Држављанство Црногорско
Народност Србин
Политичка партија СК ЦГ(до 1990)
ДПС ЦГ(1990-1997)
СНП ЦГ(1997-2001)
НСС ЦГ(2001-2009)
Диплома са Подгоричког факултета
Мандат(и)
3. Председник Савезне Владе СР Југославије
19. мај 19984. новембар 2000.
Председник Слободан Милошевић
Претходник Радоје Контић
Наследник Зоран Жижић
1. Председник Републике Црне Горе
23. децембар 199015. јануар 1998.
Претходник -
Наследник Мило Ђукановић

Момир Булатовић (Београд, 21. септембар 1956) је био председник Црне Горе од 1990. до 1998. и председник Савезне владе од 1998. до 2000.

Биографија[уреди]

Потиче из официрске породице. Пошто се због природе очевог посла породица често селила, Момир је основну и средњу школу завршио у Задру.

У Црну Гору долази 1975. године и у тадашњем Титограду, сада Подгорици, уписује Економски факултет. По дипломирању постао је асистент на свом факултету на предмету Политичка економија и стекао титулу магистра економских наука.

Политиком се бавио у омладинској и студентској организацији. 1989. године изабран је за председника Председништва СК Црне Горе а председник Црне Горе постаје на првим вишестраначким изборима 1990. године. После осам година на челу републике и сукоба у врху своје Демократске Партије Социјалиста, чији је председник био од оснивања, Момир Булатовић губи на председничким изборима од свог дотадашњег сарадника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића. Обојицу их је предложила ДПС али два различита крила. Крило са Булатовићевим присталицама, због забране коришћења имена ДПС бива принуђено да узме ново име — Социјалистичка народна партија.

Убрзо после смене 1998. године уследила је понуда Слободана Милошевића да састави кабинет на савезном нивоу где је Милошевић тада био председник. На овом положају Булатовић се задржао непуне две године. Имао је непријатну дужност да прогласи стање непосредне ратне опасности а затим и ратно стање у току бомбардовања СРЈ 1999. године.

Наредне године пред септембарске савезне изборе је подржао Милошевића. Његов СНП требало је да после избора уђе у коалицију са СПС-ом и ЈУЛ-ом а Булатовић је био кандидат за премијера. ДПС, СДП, НС и ЛСЦГ су тада бојкотовали савезне изборе па је СНП олако освојила 27 од 30 мандата намењених за Црну Гору.

Када је Милошевић изгубио у трци за председника од Војислава Коштунице, једини могући коалициони партнер ДОС-у могао је бити СНП. Тада долази до преокрета у највећем делу вођства СНП и они одустају од кандидатуре Булатовића за савезног премијера а предлажу тадашњег потпредседника Зорана Жижића да дође на чело Савезне владе. Булатовић је по други пут напустио сопствену партију коју је основао и чији је био први председник.

У случају ДПС леђа су му окренули потпредседници Мило Ђукановић, Светозар Маровић и Милица Пејановић-Ђуришић а у СНП-у такође потпредседници Предраг Булатовић, Зоран Жижић и Срђа Божовић. После оставке у СНП-у када је на чело партије дошао Предраг Булатовић, Момирове присталице су формирале Народну Социјалистичку Странку. Момир Булатовић се повукао из политике и посветио изради докторске дисертације.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]