Монархија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Према облику власти и државног уређења монархија се сврстава у прву поделу а то је према облику владавине (више под влада). Ова подела се узима према особинама које имају носиоци власти, начину доласка на власт, као и према односу власти и владара према грађанима (поред монархије у ову поделу још се убрајају и диктатура и република) У монархији власт краља је неограничена, наследна и без одговорности. Она се трансформисала у данашњем смислу у власт закона. Уставна монархија (као што је монархија у Уједињеном Краљевству) је ограничена уставом. Ово се догодило услед развоја друштва (економских односа, технике, грађанске мисли) и спознаја да друштво може опстати, а држава егзистирати. Ако се владавина монарха замени влашћу закона доћи ће до трансформације класичне монархије (тако краљ/краљица у Великој Британији нема никаквих великих моћи већ служи више као маскота државе- финансирана из благајне државе). У новијем периоду приликом доношења закона монарх сарађује са парламентом (у Великој Британији улога краља/краљице је симболична- он/она има право само да се потпише на донесени закон, не сме га ни одбити). Тако је започео процес поделе власти. Краљ је изгубио извршно-политичке овласти.

Државе са монархистичким уређењем[уреди]

Државе означене плавом бојом су монархије

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Монархија


Светске монархије

Андора | Антигва и Барбуда | Аустралија | Бахами | Бахреин | Барбадос | Белгија | Белизе | Брунеј | Бутан | Велика Британија | Гренада | Данска | Јамајка | Јапан | Јордан | Камбоџа | Канада | Катар | Кувајт | Лесото | Лихтенштајн | Луксембург | Малезија | Мароко | Монако | Нови Зеланд | Норвешка | Оман | Папуа Нова Гвинеја | Самоа | Саудијска Арабија | Свазиленд | Света Луција | Свети Винсент и Гренадини | Свети Китс и Невис | Соломонска Острва | Тајланд | Тонга | Тувалу | УАЕ | Холандија | Шведска | Шпанија