Монархија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Облици владавине

Серија чланака из политичких наука

Списак друштвених уређења

директна демократија

представничка демократија

апсолутна монархија

уставна монархија

капиталистичка република

мешовита влада

парламентарна република

социјалистичка република

уставна република

Према облику власти и државног уређења монархија се сврстава у прву поделу а то је према облику владавине (више под влада). Ова подела се узима према особинама које имају носиоци власти, начину доласка на власт, као и према односу власти и владара према грађанима (поред монархије у ову поделу још се убрајају и диктатура и република) У монархији власт краља је неограничена, наследна и без одговорности. Она се трансформисала у данашњем смислу у власт закона. Уставна монархија (као што је монархија у Великој Британији) је ограничена уставом. Ово се догодило услед развоја друштва (економских односа, технике, грађанске мисли) и спознаја да друштво може опстати, а држава егзистирати. Ако се владавина монарха замени влашћу закона доћи ће до трансформације класичне монархије (тако краљ/краљица у Великој Британији нема никаквих великих моћи већ служи више као маскота државе- финансирана из благајне државе). У новијем периоду приликом доношења закона монарх сарађује са парламентом ( у Великој Британији улога краља/краљице је симболична- он/она има право само да се потпише на донешени закон, не сме га ни одбити). Тако је започео процес поделе власти. Краљ је изгубио извршно-политичке овласти.

[уреди] Државе са монархистичким уређењем

Државе означене плавом бојом су монархије

Светске монархије

Монархија

Из Википедије, слободне енциклопедије

[уреди] Државе са монархистичким уређењем

Прегледи

Лични алати

навигација

техничке

Print/export

Претрага

алати

Други језици