Монголија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 47° 36' СГ Ш, 103° 14' ИГД

Монголија је азијска земља, граничи се са Русијом на северу и Кином на југу, главни град је Улан Батор.

У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као Аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Клима 4 Демографија 5 Политичка подела 6 Привреда 7 Култура 7.1 Традиција 7.2 Национални празници 8 Везе 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

Још у античко време су Монголију због нестварно сурове климе насељавала готово искључиво номадска племена сточара; у тој великој земљи постојала су тек спорадично мања насеља Самоједа и Ујгура, као и нека под кинеским утицајем.

Још у то време долазило је до напада појединих племена на Кину и на пут свиле која је пролазила западно централном Азијом. У средњем веку успело је Џингис-кану (1155-1227) ујединити монголска племена у државу која је неколико векова владала светским царством, које је 1240. године досезало чак до средње Европе. Његов унук Кублај-кан (†1294 у Пекингу) основао је у Кини Хуан династију, и будистичким свештеницима пренео право управљања Тибетом. Након неколико раздобља слабости око 1400-те је под Тимур Ленком опет створено велико царство које је касније у раздобљу имеђу 1690. и 1757. године прешло на кинеску квинг династију.

Након њеног слома 1911. Монголија је прогласила независност, али је ипак (упркос руској помоћи) потрајало до 1921. да су кинеске снаге (северни милитаристи) коначно истеране из земље. 1924 године проглашена је Народна Република Монголија, и постала је земља-сателит СССРа. У амбицији совјетског водства да од Монголије направе модерну комунистичку државу, готово потпуно је уништено традиционално номадско сточарство, што је узроковало велике економске проблеме. За време стаљинистичких чистки убијено је око 38.000 Монгола, међу осталима, готово сва интелигенција земље и око 18.000 будистичких монаха. Готово сви будистички манастири Монголије са свим њиховим културним благом и библиотекама бесповратно су уништени.

На крилима промена у источној Европи појавио се 1990. и у Монголији демократски покрет, а први слободни избори одржани су 1992. Данас је демократија у Монголији стабилнија него у било којој другој држави централне Азије. На председничке изборе у мају 2005. изашла су по два пређашња председника владе и два индустријалца, дакле четири угледна кандидата. Главне предизборне теме биле су тржишна привреда и борба против незапослености и корупције; ово задње приписивало се обојици кандидата који су ушли у други круг.

Од 1990. до 1996. владали су реформирани комунисти, а онда до 2000. Демократска странка. Од 2004. на власти је велика коалиција реформираних комуниста и демократских странака.

[уреди] Географија

Монголија је врло ретко насељена земља степа, планина и пустиња. Са 1,565.501 km² она је 18-та држава по величини од укупно 193 државе, тек нешто мало мања од Ирана, али за разлику од Ирана, са својих 2.66 милиона становника има само 4 посто његовог становништва - исто колико и 140 пута површином мање острво Јамајка. Таква ретка насељеност неће се, вероватно, у овом веку озбиљније мењати, иако је истина да се становништво Монголије у задњих 30 година удвостручило.

Монголија нема излаз на море. Јужни део земље заузима пустиња Гоби док западни и северни део заузимају планински предели. Највећи врх Монголије има висину од 4374 метара.

[уреди] Клима

Због суве, изражено континенталне климе током године температура веома осцилира. Зими просечна дневна температура се креће око -25°C, а лети је просечно +25°C чиме су разлике 2-3 пута веће него у Западној Европи. Средња годишња количина падавина је једва изнад 200 mm. Тек са друге стране климатске поделе коју овде чини Монгол Шан, висораван којим истовремено пролази и граница према (данас Кинеској Унутрашњој Монголији) Јужној Монголији, количина падавина достиже 400 mm.

Положај на централноазијској висоравни доноси Монголији једну од екстремних континенталних али и аридних клима на свету. Већ су разлике у просечним температурама између дана и ноћи необично велике, док оне између зиме и лета достижу чак 100°C. То је разлог због ког се у Монголији налазе најјужнија подручја трајно залеђене земље која се, осим горњих неколико центиметара, никада не одледи, а осим тога и најсеверније пустиње на Земљи. Само 10 % земље је шумовито, (претежно у планинама севера и запада), а мање од 1% је обрадиво.

[уреди] Демографија

Монголија је 2004. имала 2.751.314 становника. Значајна већина становништва припада народу Монгола. На западу земље живи нешто мало Казахстанаца и занемариви број припадника разних других народа. Прираст становништва у Монголији је око 2,2 посто. Према подацима УН писменост међу одраслима је већа од 98 посто, а неколико хиљада студената се школује на западу. Монголски се уобичајено користи ћириличким писмом.

Главна религија је Ламаизам (тибетански облик Будизма), а уз то велику улогу има и Шаманизам, али има и муслимана који чине 4 процента становништва као и 20,000 хришћана. Казаси на западу земље припадају Исламу. Просечни животни век је око 67 година.

[уреди] Политичка подела

Монголија је 2004. имала 2.751.314 становника. Монголија је подељена на 21 провинцију и један град. Провинције се деле даље на управе јединице (има их 329) а оне опет на округе слично опшинама (укупно 1.620)

Главни град Улан-Батор је Савезни дистрикт.

[уреди] Привреда

Монголска привреда је претежно аграрна; традиционални производи су месо, млеко и вуна. Осим тога, производи се нешто житарица (на само пар промила површине), кромпир и поврће. У укупном друштвеном бруто производу пољопривреда - једнако као и индустрија - учествује са непуних 30 посто.

Рудно богатство Монголије се састоји углавном од угља, неких минерала, |бакра нафте, злата и сребра .

Након дужег раздобља стагнације (1990-2002) у задњих пар година привреда се опоравља и показује раст од 5,3 до 10 посто. Тај раст почива већим делом на услужним делатностима чији је део у укупној привреди нарастао на око 40 посто, и на нешто повољнијим светским ценама бакра и злата. Међутим, резултат тог пораста је углавном заобишао сиромашно становништво. Испод границе сиромаштва и даље живи око 36 посто становништва, слично као и 1990. Тешке године реформи повећале су додуше удео приватног предузетништва на око 80 посто, али су се повећале социјалне разлике као и оне између града и села. Владини подаци приказују око 4% незапослених, међутим, неки међународни стручњаци сматрају да је процена од око 25% незапослених ближа истини.

[уреди] Култура

[уреди] Традиција

Монголи су традиционално номадски народ, народ јахача. До средине прошлог века њихов свакодневни живот био је нераскидиво повезан са коњима. Још и данас изван градова деца науче јахати пре него што проходају. Након 1990 године, људи се покушавају вратити својим коренима и номадском животу.

На жалост, континуитет у преносу неопходних знања за преживљавање у таквим условима је већим делом изгубљен. Мукотрпно се покушава оживети сећања старих људи и обилази онај мали део становништва који је успео одупрети се покушајима "модернизовања" у време зависности о СССР-у како би се за будућа покољења сачувала успомена на традицију стару више векова.

[уреди] Национални празници

Монголски национални празник је 11. јун и зове се Надам. На тај дан сећају се револуције од 1921 кад је протерана кинеска окупационаа војска. Међутим, цена за то је плаћена великом зависношћу од тадашњег СССРа. У то време се одржавају такмичења у монголском рвању, гађању луком и коњичке трке једногодишњака.

Национални празник је 26. новембар у част оснивања Народне Републике Монголије 1924. године.

[уреди] Везе

• Монголска инвазија Јапана
• Монголско царство

[уреди] Спољашње везе

• Портал државних институција
• Пројекат отворене владе
• Министарство спољних послова
• Званична туристичка презентација