Моника Белучи

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Моника Белучи
Моника Белучи (2009)
Лични подаци
Пуно имеМоника Ана Марија Белучи
Датум рођења(1964-09-30)30. септембар 1964.(59 год.)
Место рођењаЧита ди Кастело (Перуђа), Италија
Религијаагностицизам
Занимање
Породица
СупружникВенсан Касел (1999—2013)
Деца2
Рад
Активни период1990—данас
Битне улогеАпартман (1996)
Под сумњом (2000)
Малена (2000))
Отпозади (2002)
Матрикс 2, Матрикс 3 (2003)
Страдање Христово (2004)
Браћа Грим (2005)
Ватрени обрачун (2007)
Не осврћи се (2009)
Спектра (2015)
На млечном путу (2016)
Веза до IMDb-а
Манекенска каријера
Висина1,73 m (5 ft 8 in)
Маса64 kg (141 lb; 10,1 st)
Боја косетамносмеђа
Боја очијусмеђе
Мере86C–61–89/34C–24–35  (ЕУ/САД)
Величина хаљине36 (ЕУ) / 6 (САД)
Величина ципела41 (ЕУ) / 9 (САД)
Модне кућеЕлит модел менаџмент (Њујорк)
Сторм моделс (Лондон)
Менаџмент груп (Милано)
Карин моделс (Париз)

Моника Ана Марија Белучи (итал. Monica Anna Maria Bellucci; Чита ди Кастело, 30. септембар 1964) италијанска је глумица и манекенка, која је каријеру најпре започела као модел, а касније и глумећи у италијанским филмовима.[1] Веома брзо се пробила до Холивуда захваљујући свом атрактивном изгледу, својом сензуалношћу и лепотом.[2]

У каријери је глумила у неколико остварења која су доживела велики интернационални успех, попут филмова Дракула, Малена, The Matrix Reloaded, Страдање Христово, Спектра, Пакт са вуковима и На млечном путу. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је у филму Спектра из 2015. године. Дана 25. априла 2005. године, у музеју Гревен у Паризу, откривена је воштана фигура с њеним ликом.[3][4][5] Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану 2006. године.[6][7][8] Награђена је орденом Легије части, највишим признањем које уручује држава Француска.

Због своје лепоте и „раскошних облина” сматра се једним од највећих секс-симбола икада.[9]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Моника Белучи је рођена у месту Чита ди Кастело, као једино дете власника транспортног предузећа Луиђија Белучија, и сликарке Марије Густинели.[10][11] Своје детињство провела је у родном крају. Каријеру је започела као модел, и то у 16. години, када је похађала личео класико (класична гимназија).[12] Пријатељи њених родитеља су приметили Моникину изванредну лепоту, па су јој саветовали да се опроба у моделингу.[13] Касније, када је уписала право на Универзитету у Перуђи, наставила је да ради као модел да би зарадила новац за школовање.[14] Каријера манекенке преко ноћи кренула је вртоглавом узлазном путањом. Према њеним речима, глумачки узор јој је италијанска глумица Софија Лорен.

Моника се декларисала као агностик, упркос томе што је похађала католичку школу.[15] Поред италијанског течно говори француски и енглески језик; служи се португалским и шпанским.[16] Познавање језика је помогло Моники у послу модела и даљој каријери.[17]

Каријера[уреди | уреди извор]

Године 1988. преселила се у италијански центар моде, Милано, где је почела да ради за „Елит модел менаџмент”. Годину дана касније почиње да ради за модне куће из Париза и Њујорка, као што су Еле и Долче и Габана.[18] Постала је заштитно лице колекције шминке модне куће Долче и Габана, у оквиру које ће имати сопствену линију кармина.[19] Урадила је рекламе за парфем Hypnotic Poison француске фирме Кристијан Диор.[20] Појавила се на странама чувеног Пирелијевог календара и била на насловним странама многобројних магазина као што су Венити фер и Ел.[21][22]

У току 1989. године почиње да узима часове глуме да би 1990. године добила своју прву улогу — у ТВ филму Живот са синовима. Током следећих година играла је у још неколико филмова, у којима није имала запажене улоге. Мало већу пажњу скреће на себе у америчком филму Брам Стокеров Дракула, у коме је имала једну сцену у којој се појавила гола. Следећих пет година играла је углавном у неколико француских и италијанских филмова, као што су Хероји, Грудва снега, Небо је увек плавље и Принцеза Алисеа. Улоге у овим филмовима су прошле углавном незапажено код филмске јавности, али то се променило филмом Апартман у коме је за улогу Лисе номинована за награду Сезар у категорији „најобећавајућа глумица”.[23] Ипак, годину дана постаје позната и светској јавности филмом Доберман, где је наступила заједно са својим тадашњим мужем Венсаном Каселом. Следећих година играла је у неколико филмова у којима се често појављивала гола.[24]

Године 2000. појавила се у трилеру који се звао Под сумњом; у филму је играла заједно са филмским великанима Џином Хекманом и Морганом Фриманом. Ово јој је била до тада укупно трећа улога у америчким филмовима. Своју светску славу стиче те исте године италијанским филмом Малена.[25] У филму је играла Малену Скордију, прелепу удовицу коју сви мушкарци обожавају, а све жене јој завиде. За улогу је номинована за Награду публике на Европском филмском фестивалу. Након Малене уследиле су још две улоге са Венсаном Каселом: мања улога у филму Пакт са вуковима (2001) и улога у контроверзном филму Отпозади (2002) који је узбуркао светску јавност због сцена силовања и превеликог насиља. Године 2002. такође је имала улогу Клеопатре у филмској комедији Астерикс и Обеликс: Мисија Клеопатра.[26]

Моника Белучи 2007. године

Године 2003. глумила је са Брусом Вилисом у ратном филму Јецаји сунца, у коме је играла докторку из Африке која хоће да спасе мештане једног села. Исте године се појавила у филму Матрикс 2, да би репризирала своју улогу у наставку Матрикс 3 који је изашао крајем исте године. Следеће године игра у режисерском остварењу Мела Гибсона, Страдање Христово (2004). Улога Исуса Христа је поверена Џиму Кавизелу, док је она одиграла веома добро улогу Марије Магдалене. Ипак, и овај филм је често осуђиван због превеликог насиља, нарочито код сцена са Христом. У току исте године поново игра заједно са Венсаном Каселом, овај пут у француском филму Тајни агенти (2004). Током ове године имала је још две улоге, прву као Симона Бонсера у филму Она ме мрзи, а другу када је позајмила глас Кајлини у видео-игри Принц Персије: Унутрашњи ратник.[27] Следеће године поново је имала гласовну улогу, у видео-игри Матрикс на мрежи, те две филмске улоге у насловима Браћа Грим и Колико ме волиш? (где се поново појавила гола).

Године 2006. поново игра са Венсаном Каселом, овог пута у филму Шејтан. Исте године играла је у филмовима Наполеон и ја и Камено веће. Следеће 2007. године појавила се у још два филма. Први је био Љубавни приручник 2, а други Ватрени обрачун у коме је главну мушку улогу играо Клајв Овен.[28]

Затим је снимила филмове као што су Други дах (2007), Дивља крв (2008) и Не осврћи се (2009). Била је међу потписницима петиције за ослобађање режисера Романа Поланског, кога су ухапсиле власти Швајцарске 2009. године. Више светски познатих режисера, глумаца и уметника потписало је петицију за ослобађање Поланског.[29]

Године 2010. снима следеће филмове: Rose, c'est Paris, The Sorcerer's Apprentice (Чаробњаков шегрт) са Николасом Кејџом и The Whistleblower са Ванесом Редгрејв.[30][31] Снимила је два филма 2011. године и то: Manuale d'am3re са Робертом де Ниром и Un été brûlant. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је удовицу Лучију Скијару у филму Спектра из 2015. године.[32]

Моника је снимила филм На млечном путу (On the Milky Road) који је режирао Емир Кустурица, а премијерно је приказан на 73. Међународном филмском фестивалу у Венецији. Филм, у којем главне улоге тумаче Моника и српска глумица Слобода Мићаловић, према наводима медија привукао је велику пажњу публике, а изузетно је била посећена и конференција за медије.[33][34] Крајем 2016. године појавила се у серији Моцарт у џунгли, где игра оперску диву Алесандру.[35] У новембру 2016. француски председник Франсоа Оланд јој је уручио Орден легије части, највише признање које уручује Француска, на церемонији у Јелисејској палати.[36][37]

Дана 24. фебруара 2017. године Моника је свечано отворила 45. Међународни филмски фестивал — ФЕСТ у Београду, била је гост на пријему код премијера Србије.[38] У септембру 2017. године, на филмском фестивалу у Сан Себастијану јој је додељена награда за допринос филмској индустрији.[39]

Секс-симбол[уреди | уреди извор]

Ретка комбинација савршеног лица и заносног тела Моники Белучи је донела титулу секс-симбола.[40][41] Уопште се сматра једном од најлепших жена. Бројни часописи за мушкарце је редовно сврставају у сам врх својих избора лепоте и сексепила.[42] Сама Моника о свом изгледу у интервјуу за BBC каже следеће: „Лепота је хендикеп ако си глуп, али не и ако си интелигентан и знаш како да искористиш своју лепоту. [...] Осећам се добро и угодно у свом телу, али не због тога што сам лепа. Познајем многе лепе људе и њихови животи су једноставно тако ужасни. Јако се нелагодно осећају сами са собом. [...] Срећна сам што сам вољена. Имам дивну породицу.”[43]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Иза себе има два брака. Удала се за италијанског фотографа пореклом из Аргентине, Клаудија Карлоса Басоа, али су се растали након неколико месеци.[44][45][46] Била је верена за италијанског глумца Николу Фарона шест година.[47][48][49][50] Венчала се 1999. године са познатим француским глумцем Венсаном Каселом, са којим има две кћерке, Деву (2004) и Леони (2010).[51][52] Белучи и Касел су се растали 26. августа 2013. године.[53]

Године 2016, Моника је купила стан у историјском делу главног града Португалије Лисабона.[54][55]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Моника Белучи 2016. године на филмском фестивалу у Мајамију
Моника на премијери филма На млечном путу у Венецији
Улоге Монике Белучи
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1990. Живот са синовима Vita Coi Figli Елда
1990. Бандити — љубав и слобода Briganti – Amore E Libertà Костанца
1991. Лутрија La Riffa Франческа
1992. Упорна судбина Ostinato Destino Марина / Анђела
1992. Дракула Bram Stoker's Dracula Дракулина невеста
1994. Хероји I Mitici Дебора
1995. Грудва снега Palla Di Neve Мелина
1995. Небо је увек плавље Il Cielo Ѐ Sempre Più Blu
1995. Јосиф Joseph фараонова жена
1996. Принцеза Алисеа Sorellina E Il Principe Del Sogno принцеза неприписано
1996. Апартман L'Appartement Лиса
1997. Истакнуто Stressati девојка са крзном
1997. Доберман Dobermann Циганка Натали
1997. Лоша врста Mauvais Genre Камил
1997. Као да ме желиш Come Mi Vuoi Нелина
1998. Мале прљаве ствари Le Plaisir Et Ses Petits Tracas ожалошћена ћерка
1998. Компромис Compromis Моника
1998. Последња Нова година L'Ultimo Capodanno Џулија Ђованини
1998. Онима који воле A Los Que Aman Валерија
1999. Као риба на сувом Comme Un Poisson Hors De L'eau Миртил
1999. Медитеранска мафија Méditerranées Маргарита
2000. Под сумњом Under Suspicion Шантал Херст
2000. Франк Спадоне Franck Spadone Лора
2000. Малена Malèna Малена Скордија
2001. Пакт са вуковима Le Pacte Des Loups Силвија
2002. Астерикс и Обеликс: Мисија Клеопатра Astérix & Obélix: Mission Cléopâtre Клеопатра
2002. Отпозади Irréversible Алекс
2003. Сети ме се, љубави моја Ricordati Di Me Алесија
2003. Јецаји сунца Tears Of The Sun др Лина Кендрикс
2003. Матрикс 2 The Matrix Reloaded Персефона
2003. Унутар Матрикса Enter The Matrix Персефона видео-игра
2003. Матрикс 3 The Matrix Revolutions Персефона
2004. Страдање Христово The Passion Of The Christ Марија Магдалена
2004. Тајни агенти Agents Secrets Барбара / Лиса
2004. Она ме мрзи She Hate Me Симона Бонасера
2005. Браћа Грим The Brothers Grimm Краљица Огледала
2005. Колико ме волиш? Combien Tu M'aimes? Данијела
2006. Шејтан Sheitan лепа вампирица
2006. Наполеон и ја Lo E Napoleone баронеса Емилија Специали
2006. Камено веће Le Concile De Pierre Лаура Сипријен
2007. Срце танга Heartango недостижна кратки филм
2007. Љубавни приручник 2 Manuale D'amore 2 (Capitoli Successivi) Лучија
2007. Ватрени обрачун Shoot 'Em Up Дона „Ди Кју” Кинтано
2007. Други дах Le Deuxième Souffle Симона „Мануш”
2008. Дивља крв Sanguepazzo Луиза Ферида
2008. Човек који воли L'uomo Che Ama Алба
2009. Не осврћи се Ne Te Retourne Pas Жана
2009. Приватни животи Пипе Ли The Private Lives Of Pippa Lee Ђиђи Ли
2009. Барија — капија ветрова Baarìa – La Porta Del Vento Бриклејерова девојка
2009. Посвећено Риму Omaggio A Roma Тоска кратки филм
2010. Звиждач (Глас истине) The Whistleblower Лора Левијани
2010. Чаробњаков шегрт The Sorcerer's Apprentice Вероника
2010. Ружа, то је Париз Rose, C'est Paris свечани дух
2011. Љубавни приручник 3 Manuale D'amore 3 Виола
2011. Врело лето That Summer Ангела
2012. Ринова сезона Rhino Season Мина
2013. Људи који љубе Des gens qui s'embrassent Ђована
2014. Чуда The Wonders Мили Катена
2015. Вил-Мари Ville-Marie Софи
2015. Спектра Spectre Лучија Скијара
2016. На млечном путу На млечном путу Невеста
2017. Ривијера Riviera
2018. Некротроник Nekrotronic Финеган
2018. Позови мог агента! Call My Agent! себе
2019. Најбоље године живота The Best Years of a Life Елена

Видео-игре[уреди | уреди извор]

  • Принц Персије: Унутрашњи ратник, глас (2004)
  • Матрикс на мрежи, глас (2005)

Цртани филмови[уреди | уреди извор]

Познати сарадници[уреди | уреди извор]

Филм Глумци са којима је сарађивала
Брам Стокеров Дракула, Матрикс 2, Матрикс 3 Кијану Ривс
Брам Стокеров Дракула Ентони Хопкинс
Под сумњом Џин Хекман
Под сумњом Морган Фриман
Јецаји сунца Брус Вилис
Браћа Грим Мет Дејмон, Хит Леџер
Љубавни приручник 3 Роберт де Ниро
Ватрени обрачун Клајв Овен
Спектра Данијел Крејг
На млечном путу Емир Кустурица

Телевизија[уреди | уреди извор]

  • Ђузепе, ТВ филм (1995)
  • R.I.S. Roma – Delitti imperfetti, ТВ серија (2011)
  • Platane, ТВ серија (2011)[66]
  • Моцарт у џунгли, ТВ серија (2016)
  • Твин Пикс, ТВ серија (2017)[67]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Рођена је истог датума као глумице Марион Котијар, Дебора Кер и Енџи Дикинсон.
  • Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану, 2006. године.
  • Поседује воштану фигуру у француском музеју Гревен.
  • Часопис Максим је поставио на 9 место на својој листи „50 најсексепилнијих жена на свету” 2002. године.[68]
  • Године 2008, од стране француских читалаца часописа FHM, изабрана је за „најсексепилнију жену на свету”.[69]
  • У 2011. години, часопис Men's Health је рангирао на 47 место „100 најсекси жена свих времена”.[70]
  • У јулу 2012. године, била је прворангирана на сајту Planet.fr на листи „100 најлепших жена”.[71]
  • За филм Колико ме волиш? плаћена је 1,7 милиона евра.[72]
  • Дана, 19. јануара 2013. посетила је фестивал Кустендорф на Мокрој Гори.[73]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „A copy of her birth registration from the Perugina Registry Office gives her birth date as 30. 9. 1964.”. Notable Names Database (NNDB). Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  2. ^ „Lepota koja ne bledi: Monika Beluči zakoračila u šestu deceniju”. Svet. 1. 10. 2014. Архивирано из оригинала 10. 8. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  3. ^ „Parigi, la statua di Monica Bellucci al museo Grévin – Trovacinema”. Приступљено 29. 12. 2016. 
  4. ^ „Bellucci inaugura la sua statua di cera”. www.film.it. Приступљено 29. 12. 2016. 
  5. ^ „VIDEO Youtube: Monica Bellucci fait son entrée à Grévin le 25. 4. 2005”. YouTube. Приступљено 29. 12. 2016. 
  6. ^ „Monica Bellucci – Curiosità e citazioni – Movieplayer.it”. movieplayer.it. Приступљено 29. 12. 2016. 
  7. ^ „'Le Parisien', Monica Bellucci in giuria a Cannes – Trovacinema”. Приступљено 29. 12. 2016. 
  8. ^ „Cannes, il trionfo di Ken Loach”. Termometro Politico - Forum. Приступљено 21. 9. 2015. 
  9. ^ „MONIKA BELUČI POTPUNO GOLA U BAZENU: Seks-simbol za sva vremena”. Вечерње новости. 10. 9. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  10. ^ Martínez, Claudio (30. 10. 2003). „Persephone”. El Diario de Hoy. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  11. ^ „Monica Bellucci: Biography”. MSN. Архивирано из оригинала 7. 5. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  12. ^ „'Monica Bellucci' by Monica Bellucci with Introduction by Giuseppe Tornatore – Book Review”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  13. ^ „Monika Beluči - Tvorac svoje životne bajke”. Story. 10. 2. 2013. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  14. ^ „Monica Bellucci: una vita tra moda e cinema – Stylology.it”. Приступљено 29. 12. 2016. 
  15. ^ „Monica-Bellucci.net”. Monica Bellucci. Архивирано из оригинала 27. 3. 2008. г. Приступљено 8. 10. 2006. 
  16. ^ Resta, Claudia (13. 6. 2007). „L'eletto: Monica Bellucci non è solo bella”. mymovies.it. 
  17. ^ „Glumica Monika Beluči”. Sinemanija. 13. 6. 2016. 
  18. ^ Amy Lawrenson. „Monica Bellucci Dolce & Gabbana's new face”. Elle. 17. 2. 2012.
  19. ^ „Monika Beluči zaštitno lice D&G šminke”. Cosmopolitan. 17. 12. 2011. Приступљено 29. 12. 2016. 
  20. ^ „11 najlepših parfema”. Svet Lepote. 10. 2. 2011. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  21. ^ „Pirelijev kalendar pre revolucije: Bilo je tu mnogo seksepila, golotinje i malo drugačije lepote!”. Žena blic. 2. 12. 2015. Приступљено 29. 12. 2016. 
  22. ^ „Sva lica Monike Beluči: Zavodljivost koju niko nije uspeo da nadmaši”. Žena blic. 22. 9. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  23. ^ Campion, Chris (5. 10. 2006). „Fantasy made flesh”. The Daily Telegraph. Приступљено 17. 4. 2009. 
  24. ^ „Gola Monika Beluči”. MTS Mondo. 17. 12. 2011. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016. 
  25. ^ „Кад сте лепи, као да имате маску”. Политика. 20. 1. 2013. Приступљено 29. 12. 2016. 
  26. ^ „Monika Beluči: Nikad nije kasno za materinstvo”. Story.rs. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016. 
  27. ^ „The 50 Hottest Video Game Characters”. complex.com. 22. 12. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  28. ^ „Monica Bellucci's balancing act”. CraveOnline. 5. 9. 2007. Архивирано из оригинала 6. 9. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  29. ^ „Peticija za oslobađanje Romana Polanskog”. Blic. Приступљено 29. 12. 2016. 
  30. ^ Peter Sciretta (19. 6. 2009). „First Look: Monica Bellucci in The Sorcerer's Apprentice”. slashfilm.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  31. ^ „Bellucci, Monica”. About.com. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2016. 
  32. ^ Roberts, Hanna (10. 12. 2014). „EXCLUSIVE – Never-before-seen pictures of world's oldest Bond girl Monica Bellucci, 50, 'who was so beautiful as a child that waitresses gave her free food'. Mail Online. 
  33. ^ Na mlečnom putu: Elegantni trio na crvenom tepihu”. b92. 10. 9. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  34. ^ „"On the Milky Road", Kusturica racconta la guerra e l'amore”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2017. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  35. ^ „Gola Monika Beluči 'srušila' internet”. Alo. 12. 12. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  36. ^ Kurir (3. 4. 2017). „NAJLEPŠI VITEZ: Monika Beluči nagrađena najvišim ordenom francuske Legije časti”. 
  37. ^ „Monica Bellucci, un "moment de grâce" à l'Elysée”. 3. 4. 2017. 
  38. ^ „MONIKA BELUČI PODIGLA ZAVESE 45. FESTA: Dragi Beograde, festival je otvoren”. Večernje novosti. 24. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  39. ^ „Mondo: E, ovako treba”. 28. 9. 2017. Архивирано из оригинала 29. 09. 2017. г. Приступљено 28. 9. 2017. 
  40. ^ Salisbury, Mark (23. 10. 2005). „Danger woman”. The Observer. UK. Приступљено 29. 12. 2016. 
  41. ^ Morgoglione, Claudia (14. 10. 2006). „Monica baronessa divertente per Virzì "Bello quel ruolo un po' da mignotta". La Repubblica. Italy. Приступљено 29. 12. 2016. 
  42. ^ „Monica Bellucci”. AskMen.com. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  43. ^ „IMDb: Biography for Monica Bellucci”. IMDb. Приступљено 29. 12. 2016. 
  44. ^ „La confessione della Bellucci: "Da omosessuale vita più semplice". 17. 1. 2014. Приступљено 29. 12. 2016. 
  45. ^ „Monica Bellucci e Vincent Cassel si...”. Архивирано из оригинала 20. 9. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  46. ^ „CELEBRITY FAMILY Monica Bellucci Family”. 30. 6. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  47. ^ „AMARCORD. NICOLA FARRON:" LA MIA VITA TRA LA SARDEGNA E IL BRASILE". Приступљено 29. 12. 2016. 
  48. ^ „Nicola Farron è stato fidanzato con Monica Bellucci”. 20. 5. 2012. Архивирано из оригинала 21. 2. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  49. ^ Grassi, Giovanna (4. 6. 1994). „Nuovi belli, poveri ma con il diploma”. Corriere dela Sera. стр. 30. Архивирано из оригинала 13. 4. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  50. ^ „Farron: "Ero ricco e la Bellucci mi amava" – Spettacolo”. doi:10.1045411/farron-ero-ricco-e-la-bellucci-mi-amava.shtml (неактивно 2023-09-30). Архивирано из оригинала 03. 07. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  51. ^ Silverman, Stephen M. (14. 9. 2004). „"Passion" actress bellucci has baby girl”. People. Приступљено 29. 12. 2016. 
  52. ^ „Actress Monica Bellucci has baby girl”. Agence France-Presse. 25. 5. 2010. Архивирано из оригинала 14. 12. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  53. ^ „Monica Bellucci, Vincent Cassel To Divorce After 14 Years”. Huffington Post. 26. 8. 2013. Приступљено 29. 12. 2016. 
  54. ^ „Monica Bellucci compra casa em Lisboa”. 3. 4. 2017. 
  55. ^ „Monica Bellucci compra casa nel centro storico di Lisbona”. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 03. 04. 2017. 
  56. ^ „Monika Beluči trudna”. Večernje novosti. Приступљено 29. 12. 2016. 
  57. ^ Моника Белучи на сајту YouTube
  58. ^ „LUPIN4TH MAGAZINE: MONICA BELLUCCI: LE IMMAGINI DELLA CONSEGNA DEL PREMIO DE SICA”. lupin4th.blogspot.it. Приступљено 20. 8. 2015. 
  59. ^ „VIDEO Youtube: "Monica Bellucci: dall'Italia al cinema internazionale". YouTube. Приступљено 29. 12. 2016. 
  60. ^ „FilmFilm.it – Tutto il cinema, film per film, in sala e a casa”. www.filmfilm.it. Приступљено 29. 12. 2016. 
  61. ^ „And the Dublin Film Festival 2016 award winners are...”. newstalk.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  62. ^ „Winners at the Audi Dublin International Film Festival Festival News, Cinema Listings, Cinema Tickets, Gift Vouchers, Daily Deals | Audi Dublin International Film Festival”. www.diff.ie. Архивирано из оригинала 25. 01. 2017. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  63. ^ „EASTERN STAR AWARD 2017 A MONICA BELLUCCI”. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 03. 04. 2017. 
  64. ^ „14th Monte-Carlo Comedy Film Festival: And The Winners Are…”. 3. 4. 2017. 
  65. ^ „Monica Bellucci to attend 19th Mumbai Film Festival”. 15. 9. 2017. Приступљено 29. 9. 2017. 
  66. ^ „Monica Bellucci Filmography”. themoviedb.org. 14. 9. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  67. ^ Andreeva, Nellie (25. 4. 2016). „'Twin Peaks': Here Is the Full Cast Of David Lynch's Showtime Reboot”. Deadline.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  68. ^ „Monica Bellucci Photos”. Maxim. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  69. ^ „Monica Bellucci élue la femme la plus sexy du monde”. Ozap.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  70. ^ „The 100 Hottest Women of All-Time”. Menshealth.com. јул 2020. Приступљено 29. 12. 2016. 
  71. ^ „Les 100 plus belles femmes qui font rêver Planet.fr. Planet.fr. Архивирано из оригинала 16. 08. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  72. ^ „Cica nedelje: Monika Beluči”. man.wannabemagazine.com. 14. 9. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  73. ^ „RTV: Monika Beluči na Kustendorfu”. Приступљено 29. 12. 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]