Монотелитизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Монотелитизам (на грчком језику „једна воља“) је христолошко учење, проглашено за јерес, које је настало у 7. веку, као резултат настојања царске власти да у држави успостави верско јединство. Наиме, иако је монофизитизам осуђен на Четвртом Васељенском Сабору, још увек је било много оних који нису били спремани да прихвате халкидонски орос о две природе у Христу. Због тога је цариградски патријарх Сергије I настојао да пронађе компромисно решење. Сматрао је да је могуће рећи да у Христу постоје две природе, али само једна воља. Овоме се супротставио Св. Максим Исповедник који је тврдио да природа мора да има и сопствену природну вољу, те да би, ако бисмо прихватили да је Христос имао само једно вољу, из тога нужно следило да је имао и само једну природу или да је Његова људска природа била недостатна. Св. Максима је подржао папа Мартин I (645-655), који је због тога отеран са катедре у прогонство на Крим. Св. Максим је мучен и од последица мучења (одсечена му је десна рука и ишчупан језик) је преминуо. Међутим, Црква је прихватила управо његово, диотелистко учење о две воље у Христу.

Спољашње везе[уреди]