Монохроматор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шематски приказ Черни-Тарнеровог монохроматора

Монохроматор је оптички уређај који пропушта само једну таласну дужину свјетлости која на њега пада. Најчешће се састоје од оптичке решетке или оптичке призме, а ређе од оптичког филтра. Бирањем угла под којим упада светлост на оптичку решетку или оптичку призму може се одабрати таласна дужина светла коју ће монохроматор пропустити.

Принцип рада[уреди]

Монохроматор свој принцип рада заснивају на феномену оптичке дисперзије на призми или дифракције користећи дифракциону решетку, како би се просторно одвојиле таласне дужине (боје) светлости. Обично се користи одређен механизам за вођење одабраног снопа на излазном прорезу. Решетка и призма се најчешће користе у рефлективном моду. Рефлективна призма је направљена тако што се формира правоугла троугаона призма (типично као половина еквилатералне призме) код које је једна страна напарена металом чиме се добија огледало. Светлост улази дуж хипотенузне стране кроз коју се и рефлектује назад, одбијајући се два пута од исте површине. Тотално преламање и тотална дисперзија, је иста онолика колика би била да је коришћена еквилатерална призма.

Примена[уреди]

Монохроматор се користе у многим оптичким мерним инструментима и о другим апликацијама где је потребна подесива монохроматска светлост. Понекад монохроматска светлост је последица рефлектованог или трансмитованаг зрака који се мери (понекад се при анализи користи бела светлост). Два монохроматора се користе у многим флуорметрима; један за одабир таласне дужине ексцитације док се други користи за анализу емитоване светлости.


Види још[уреди]