Монтевидео, Бог те видео!

С Википедије, слободне енциклопедије
Монтевидео, Бог те видео!
Филмски постер
Изворни насловМонтевидео, Бог те видео!
Жанрдрама
РежијаДраган Бјелогрлић
СценариоСрђан Драгојевић
Ранко Божић
ПродуцентДејан Петровић
Копродуценти
Звонимир Шимунац
Косанче Димитријевић
Извршни продуцент
Горан Бјелогрлић
Главне улогеМилош Биковић

Петар Стругар
Предраг Васић
Нина Јанковић
Данина Јефтић
Небојша Илић
Војин Ћетковић
Милутин Караџић

Бранимир Брстина
МузикаМагнифико
Директор
фотографије
Горан Воларевић
МонтажаМарко Глушац
Продуцентска
кућа
Интермедиа Нетворк
Година2010.
Трајање140 минута
Земља Србија
Језиксрпски
Следећи
Веб-сајтwww.montevideofilm.com
IMDb веза

„Монтевидео, Бог те видео“ је српски филм из 2010.[1] То је редитељски првенац српског глумца Драгана Бјелогрлића по сценарију Срђана Драгојевића и Ранка Божића. Сценарио је написан по истоименој књизи спортског новинара Владимира Станковића која говори о великом успеху репрезентације Краљевине Југославије (коју су тада чинили само играчи из Србије) на Светском првенству у фудбалу у Уругвају 1930.

Филм се састоји из два дела (односно три приче), а од снимљеног материјала направљена је и ТВ-серија од 27 епизода која се састоји из три сезоне.

Први део филма премијерно је приказан 20. децембра 2010.[1] у Београду.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Главна нит филма је смештена пред историјски успех репрезентације Југославије у Монтевидеу 1930. године на првом светском првенству у фудбалу и играње у полуфиналу, као и личности младих фудбалера, који су својим ентузијазмом и талентом допринели одласку на ово велико светско такмичење.

Време одвијања догађаја је у распону од краја 1929. године до почетка септембра 1930. године. када се фудбалери, велики национални хероји, кроз причу о тадашњим културним и друштвеним догађајима, најпре у Београду, боре са драмском свакодневицом сиромашних, али најпре неискварених фудбалера са једне стране, односно београдске и уопште југословенске буржоазије са друге.

Радња прати њихове животе, личне проблеме, колизију коју прави жеља за спортским доказивањем наспрам устаљеног градског живота, обичаја и потребе за послом и преживљавањем које постављају Београд и Југославија у време између два светска рата. Осим кроз главне протагонисте, градски културно социјални живот Београда је представљен и кроз пуно споредних ликова који припадају различитим класама друштва, кроз њихова размишљања, постављање према животу и ситним радостима.

Сценографија такође прати целокупан шарениш друштвених прилика, од просечних београдских бирцуза и улица, преко гламурозних места за излазак и дружење високе класе, до самих аристократских елемената, Двора, најмодернијих аутомобила из тог времена, одеће и других визуелних елемената који су красили како сам врх, тако и социјално дно југословенског друштва.

Ликови[уреди | уреди извор]

  • Александар Тирнанић - Тирке (Милош Биковић) Младић са Чубуре, приморан да бира између рада у фабрици и фудбала. Одабраће фудбал. Једино сећање на погинулог оца у Великом рату је орден - Карађорђева звезда. Природан таленат са Чубурске калдрме, придружује се фудбалском клубу БСК-а, где упознаје Мошу Марјановића, њих двојица постају нераздвојни пријатељи и легендарни тандем. Иако мангуп, Тирке је амбициозан, праведан, сањар али пре свега, чиста душа.
  • Благоје-Моша Марјановић (Петар Стругар) фудбалер БСК-а, једини професионалац у то време, плаћен за сваки постигнут гол. Моша је обучен у по најновијим модним трендовима, вози први Форд Т у Београду, креће се по најелитнијим ноћним клубовима Београда. У познатом Џокеј-клубу, упознаје либералну, слободоумну Валерију.
  • Валерија (Нина Јанковић) ексцентрична београдска уметница и сликарка која је члан београдске елите и креће у највишим круговима друштва. Она је чест посетилац Џокеј-клуба. Постаје Мошина нова девојка, али, сплетом околности, запада јој за око и Тирке. Она убрзо открива да је Тирке чиста душа, и ради сопствене забаве и из доколице, одлучи да га доведе у искушење.
  • Роса (Данина Јефтић) љубазна и простодушна. Она је Рајкова и Ђурђина рођака из унутрашњости, долази у Београд како би помогла течи и тетки у кафани. Међутим, Рајко има и друге планове за њу - да је добро уда. Њен долазак привлачи пажњу младог Тиркета.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Милош Биковић Александар Тирнанић „Тирке“
Петар Стругар Благоје Марјановић „Моша“
Предраг Васић мали Станоје
Милутин Караџић Рајко
Бранимир Брстина Богдан
Нина Јанковић Валерија
Данина Јефтић Роса
Небојша Илић Бошко Симоновић „Дунстер“
Војин Ћетковић Михаило Андрејевић „Андрејка“
Виктор Савић Милутин Ивковић „Милутинац“
Никола Ђуричко Живковић
Гордана Ђурђевић-Димић Рајна, Тиркетова мајка
Сергеј Трифуновић Анђелко Коматина
Срђан Тодоровић Бора Јовановић, новинар „Политике
Слободан Нинковић Ђорђе Кустудић, новинар „Правде
Анита Манчић Ђурђа, Рајкова жена
Андрија Кузмановић Милован Јакшић „Јакша“
Иван Зекић Ивица Бек
Александар Радојичић Микица Арсенијевић „Балерина“
Ненад Хераковић Драгослав Михајловић „Вампир“
Урош Јовчић Ђорђе Вујадиновић „Носоња“
Милан Никитовић Бранислав Секулић
Раде Ћосић Теофило Спасојевић
Бојан Кривокапић Момчило Ђокић „Гусар“
Александар Филимоновић Љубиша Стефановић „Лео“
Марко Николић Атанас Божић
Драган Петровић Фридрих Попс
Дарко Томовић Данило Стојановић
Борис Комненић Јанко Шафарик
Срђан Тимаров Коста Хаџи
Марко Живић Исак
Бранислав Лечић Краљ Александар Карађорђевић
Александар Срећковић Раде Пашић
Данијел Сич друг Радета Пашића
Бојан Димитријевић Станислав
Бојан Жировић пијанац
Хрвоје Кечкеш Јосип Риболи
Никола Ристановски Бугарски функционер
Енис Бешлагић кројач Мане
Ања Алач хазенашица Бранкица

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Догађај Категорија Добитник/Номиновани Освојено
ФИПРЕСЦИ Србија 2010[2]
Најбољи глумац Милош Биковић Не
Најбоља глумица Данина Јефтић Не
Најбоља глумица Нина Јанковић Не
Најбољи филм Интермедиа Нетворк Да
Најбоља режија Драган Бјелогрлић Да
Најбоља фотографија (директор фотографије) Горан Воларевић Да
Најбољи сценарио Срђан Драгојевић и Ранко Божић Да
Најбоља сценографија арх. Немања Петровић Да
Најбоља музика Мањифико Не
Оскар Популарности 2010[3] Најбољи филм Интермедиа Нетворк Да
The Men магазин награде 2010 Подухват године Интермедиа Нетворк Да
Попбокс 2010 Филм године Монтевидео, Бог те видео Да

На фестивалу спортског филма „Атланта“ који се одржава у Липецку у Русији, Монтевидео, Бог те видео! је проглашен за најбољи филм Фестивала 2011. године[4].

Музика[уреди | уреди извор]

Музику за филм је урадио Роберт Пешут Мањифико, који се појављује као певач у сцени у џокеј клубу. Следи списак нумера:[5]

  1. Ljubav u C duru 3:00
  2. Pukni zoro (Instrumental) 3:13
  3. Savski Valcer 2:03
  4. Ruska 2:57
  5. Zum Zum Kolo 2:23
  6. Tuzna Vesela 2:56
  7. Srpska Posla 2:53
  8. Ljubav u C molu 3:03
  9. Veliki Voz 2:46
  10. Pinja Kolada 2:26
  11. Pukni Zoro 2:49
  12. Intro Rubato 2:01
  13. Al Viento (feat. Luz Casal) 4:51
  14. Madrugadas (feat. Luz Casal) 3:20
  15. Para Mi, Para Ti 2:45
  16. Tango Mango 2:19
  17. Cha Cha del Rio Drina 2:15
  18. Marija Ana 3:24
  19. Samo Malo (Klubmix) 2:28
  20. Bum Bum 2:44
  21. Samo malo (Magnifico vs Groovyman Remix) 3:09

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Марко Јанкетић је требало да игра Александра Тирнанића, али је он пред самим снимањем одустао од те улоге, а улога је припала Милошу Биковићу.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Монтевидео, Бог те видео!”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  2. ^ „Vesti online / Scena / Film / "Montevideo" osvojio najviše nagrada”. Vesti-online.com. Приступљено 25. 9. 2011. 
  3. ^ „Dodeljeni Oskari popularnosti za 2010. godinu - Story.rs - Upoznajte poznate”. Story.rs. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
  4. ^ РТС: Тријумф српских филмова у Русији; 02.10.2011., Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Montevideo, Bog te video, Приступљено 8. 3. 2018.
  6. ^ „NAJVEĆA TAJNA FILMA MONTEVIDEO! Marko Janketić odbio da igra Tirketa, pa uleteo Biković! Evo koja uloga je bila namenjena Milošu!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 18. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]