Моравска Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Моравска Србија
(недостаје слика заставе) Грб Моравске Србије
Застава Грб
Moravian Serbia.png
Приближна територија Моравске Србије
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Србија
Главни град Крушевац
Површина око 55 968 km²
Друштво
Званични језици Српски језик
Религија Православље
Валута Српски перпер
Владавина
Облик владавине Монархија
Титула владара Кнез
Владар Лазар Хребељановић
Други владар Стефан Лазаревић
Оснивање 1365
Престанак 1402
Статус Бивша Држава
Догађаји
Оснивање 1365.
Пад Српспког царства 04. 12. 1971.
Битка код Плочника 1386.
Косовска битка 28. 06. 1389.
Битка на Ровинама 17. 05. 1395.
Битка код Никопоља 25. 09. 1396.
Битка код Ангоре 20. 06. 1402.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Supposed Serbian Empire flag.svg Српско царство Српска деспотовина Despotovina.jpg
Портал:Историја
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Моравска (вишезначна одредница).
Историја Србије
Coat of arms of Serbia.svg

Овај чланак је део серије о
историји Србије

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Србије

Моравска Србија је термин који се користи у историји[1][2] за српску феудалну државу која се самостално развила у долини три Мораве под кнезом Лазаром (1371—1389) после смрти последњег српског цара Уроша (1355—1371) и која је под Лазаревим сином Стефаном (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) 1402. године, после битке код Ангоре, прерасла у Српску деспотовину.

Историјат[уреди]

Први период њеног постојања карактерише ширење њеног поседа и утицаја над српском властелом у старим немањићким земљама. У том процесу Лазар је већи део властеле везао за себе родбинским везама, док је отпор Растислалића и великог жупана Николе Алтомановића (1366—1373) сломио оружаним путем. После Косовског боја 1389. године кнежевина постаје вазал Османског царства, а главна преокупација Лазаревог сина и наследника Стефана постаје одржавање постојеће државе услед унутрашњих феудалних сукоба између чланова две најмоћније феудалне породице Лазаревића и Бранковића који су били оличени у подршци једном или другом претенденту на место султана Османског царства коју су у то доба потресали грађански ратови.

Привреда[уреди]

Привреда кнежевине Србије огледала се у трговини, махом са Дубровачком републиком и рударству које је било у сталном успону током XIV века.

Култура[уреди]

На културном плану држава је кренула да се развија на нови аутентични начин који није био инспирисан Византијом која се већ тада налазила на издисају. Монахиња Јефимија ствара своје најважније дело, златовезну похвалу кнезу Лазаруа у домену сакралне архитектуре стварају се, Лазарицом и Раваницом, темељи новом уметничком правцу тзв. Моравској школи која ће свој потпуни сјај достићи у српској деспотовини. Од световне и фортификационе архитектуре у овом периоду има врло мало трагова, махом у рушевинама, који се могу наћи у склопу манастира Раванице и Града Цара Лазара у Крушевцу у чијој је изградњи коришћен разноврстан грађевински материјал чиме је он поред функционалне, добио и естетску страну.

Кнежеви Србије[уреди]

Милица (савладар 1389—1393)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Историја српског народа II, стр. 41.
  2. ^ Р. Михаљчић, стр. 110.

Литература[уреди]



Претходник:
Српско царство
Кнежевина Србија
(1371—1402)
Наследник:
Српска деспотовина
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}