Морис Рено

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Морис Рејно)
Морис Рејно

Dr Auguste Gabriel Maurice Raynaud.jpg
др Морис Рејно

Датум рођења: 10. август 1834.
Место рођења: Париз (Француска)
Датум смрти: 29. јун 1881.
Место смрти: Париз (Француска)

Морис Рејно (фр. Maurice Raynaud; 10. август 183429. јун 1881) је био француски лекар, академик и професор на медицинском факултету, носилац звања официра Легије части, познат по медицинском синдрому који је он открио и по њему носи назив Рејноов феномен.[1]

Живот и дело[уреди]

Морис Рејно је рођен 10. август 1834. у породици интелектуалаца. Отац му је био универзитетски професор у Паризу, а ујак познати париски лекар, од кога је Морис наследио љубав према медицини. По завршетку основног образовања Морис Рејно је уписао студије медицине на Универзитету у Паризу, и уз свесрдну помоћ ујака, познатог париског лекара Анже Габријел Максим Вернуа (1809—1877) (фр. Ange-Gabriel-Maxime Vernois), 1862. стекао звање доктора медицине.

Морис Рејно 1871. стиче звање официра Легије части а 1879. је изабран за члана медицинске академије. Све до смрти успешно је држао предавања на Универзитету у Паризу, као и у болницама (фр. Hôtel Dieu, Laboisière, и Charité).

Морис Рејно је одувек желео да буде шеф катедре за историју медицине у Паризу, али га је у томе спречила прерана смрт 29. јуна 1881, изазвана дужом срчаном болешћу, на врхунцу његовог рада и славе, и то непосредно пред Међународни конгрес медицине који је те године одржан у Лондону.

Морис Рејно не само да је био одличан професор и добар лекар, већ и добар писац и истраживач који је објавио већи број радова и рукописа.[2] Једна од његових књига (фр. „Sur la salive d’un enfant mort de la rage“) настала је као резултат заједничких истраживања која је он објавио заједно са Луј Пастером (1822—1895) и Одилон Марк Ланелонгуом (1840—1911) (фр. Odilon Marc Lannelongue).

У медицинкој науци један од синдрома нарушене циркулације крви у артеријама прстију, који је Рејно први описао у својој доктрорској дисертацији 1862, носи по њему назив Рајноов феномен.

Извори[уреди]

  1. Who named it? - A. G. Maurice Raynaud, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. Raynaud M. Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862. et New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888

Литература[уреди]

Библиографија[уреди]

  • De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux, 1867: 15-20. English translation by Thomas Barlow (1845-1945) in Selected Monographs, New Sydenham Society, London 1888: 1-199.
  • Sur les hyperémies non phlegmasiques, and De la révulsion. Theses for agrégé, 1866.
  • Nouvelles recherches sur la nature et le traitement de l’asphyxie locale des extrémités. Archives générales de médecine, Paris, 1874, 1: 5-21 and 189-206.
  • Sur l’infection et l’immunité vaccinales. Lecture at the Académie de médecine.
  • Sur le traitement du rhumatisme cérébral par les bains froids.
  • Sur la salive d’un enfant mort de la rage. On the results of investigations made in collaboration with Pasteur and Lannelongue.
  • Theses for Dr. ès lettres: De Asclepiade, Bithyno medico ac philosopho, and Les médecins au temps de Molière. Asclepiades of Bathynia, doctor and philosopher, and Medicine in Molière’s time.
  • Raynaud also published Germain Sée's (1818-1896) Leçons de pathologie expérimentale. .. rec. par le Dr. Maur. Raynaud. 1866.