Морис Рено

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Морис Рејно)
Морис Рејно

Dr Maurice Raynaud.jpg
др Морис Рејно

Датум рођења: 10. август 1834.
Место рођења: Париз (Француска)
Датум смрти: 29. јун 1881.
Место смрти: Париз (Француска)

Морис Рејно (фр. Maurice Raynaud; 10. август 183429. јун 1881) је био француски лекар, академик и професор на медицинском факултету, носилац звања официра Легије части, познат по медицинском синдрому који је он открио и по њему носи назив Рејноов феномен.[1]

Живот и дело[уреди]

Морис Рејно је рођен 10. август 1834. у породици интелектуалаца. Отац му је био универзитетски професор у Паризу, а ујак познати париски лекар, од кога је Морис наследио љубав према медицини. По завршетку основног образовања Морис Рејно је уписао студије медицине на Универзитету у Паризу, и уз свесрдну помоћ ујака, познатог париског лекара Анже Габријел Максим Вернуа (1809—1877) (фр. Ange-Gabriel-Maxime Vernois), 1862. стекао звање доктора медицине.

Морис Рејно 1871. стиче звање официра Легије части а 1879. је изабран за члана медицинске академије. Све до смрти успешно је држао предавања на Универзитету у Паризу, као и у болницама (фр. Hôtel Dieu, Laboisière, и Charité).

Морис Рејно је одувек желео да буде шеф катедре за историју медицине у Паризу, али га је у томе спречила прерана смрт 29. јуна 1881, изазвана дужом срчаном болешћу, на врхунцу његовог рада и славе, и то непосредно пред Међународни конгрес медицине који је те године одржан у Лондону.

Морис Рејно не само да је био одличан професор и добар лекар, већ и добар писац и истраживач који је објавио већи број радова и рукописа.[2] Једна од његових књига (фр. „Sur la salive d’un enfant mort de la rage“) настала је као резултат заједничких истраживања која је он објавио заједно са Луј Пастером (1822—1895) и Одилон Марк Ланелонгуом (1840—1911) (фр. Odilon Marc Lannelongue).

У медицинкој науци један од синдрома нарушене циркулације крви у артеријама прстију, који је Рејно први описао у својој доктрорској дисертацији 1862, носи по њему назив Рајноов феномен.

Извори[уреди]

  1. ^ Who named it? - A. G. Maurice Raynaud, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Raynaud M. Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862. et New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888

Литература[уреди]

Библиографија[уреди]

  • De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux, 1867: 15-20. English translation by Thomas Barlow (1845-1945) in Selected Monographs, New Sydenham Society, London 1888: 1-199.
  • Sur les hyperémies non phlegmasiques, and De la révulsion. Theses for agrégé, 1866.
  • Nouvelles recherches sur la nature et le traitement de l’asphyxie locale des extrémités. Archives générales de médecine, Paris, 1874, 1: 5-21 and 189-206.
  • Sur l’infection et l’immunité vaccinales. Lecture at the Académie de médecine.
  • Sur le traitement du rhumatisme cérébral par les bains froids.
  • Sur la salive d’un enfant mort de la rage. On the results of investigations made in collaboration with Pasteur and Lannelongue.
  • Theses for Dr. ès lettres: De Asclepiade, Bithyno medico ac philosopho, and Les médecins au temps de Molière. Asclepiades of Bathynia, doctor and philosopher, and Medicine in Molière’s time.
  • Raynaud also published Germain Sée's (1818-1896) Leçons de pathologie expérimentale. .. rec. par le Dr. Maur. Raynaud. 1866.