Мохоровичићев дисконтинуитет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Две путање примарних таласа, једна директна и једна рефрактована на МОХО дисконтинуитету[1]

Мохоровичићев дисконтинуитет, који се још назива и МОХО, је гранична зона између Земљине коре и горњег дела Земљиног мантла. Име је добила према хрватском сеизмологу Андрији Мохоровичићу. Мохоровичић је открио овај дисконтинуитет 1909. проучавајући земљотрес у Покупском. Открио је да сеизмограми плитких земљотреса садрже два сета примарних и секундарних таласа - један сет који се креће директном путањом од хипоцентра до пријемника, и други сет који се рефрактује на граници са слојем велике брзине.[1] Дубина Мохоровичићевог дисконинуитета варира између 5 km испод океана и 75 km испод најдебљих делова континенталне коре.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Andrew McLeish (1992). Geological science (2nd ed.). Thomas Nelson & Sons. стр. 122. ISBN 0-17-448221-3. 
  2. ^ James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th ed.). Cengage Learning. стр. 216. ISBN 0-495-55480-4. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]