Мошорин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мошорин

Мошорин
Мошорин

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Тител
Становништво
Становништво (2011) 2569
Густина становништва 41 ст/km²
Положај
Координате 45°18′05″N 20°09′32″E / 45.3015, 20.158833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 111 m
Површина 41,3 km²
Мошорин на мапи Србије
{{{alt}}}
Мошорин
Мошорин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21245
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 18′ 05" СГШ, 20° 09′ 32" ИГД

Мошорин је насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу. Налази се у Шајкашкој (југоисточна Бачка) поред реке Тисе. Према попису из 2002. било је 2569 становника.

Историја[уреди]

Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849. године било је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.

Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.

Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.

Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора.

Демографија[уреди]

У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3035 [1]
1953. 3065
1961. 2906
1971. 2694
1981. 2483
1991. 2552 2539
2002. 2779 2763
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.678 96,92%
Роми
  
21 0,76%
Словаци
  
11 0,39%
Југословени
  
8 0,28%
Мађари
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Црногорци
  
2 0,07%
Украјинци
  
2 0,07%
Русини
  
2 0,07%
Словенци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
11 0,39%
Мапа општине Тител и Шајкашке, која показује локацију Мошорина


Познате личности из Мошорина[уреди]

Светозар Милетић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]