Мраморац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мраморац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 553
Положај
Координате 44°17′08″N 20°53′23″E / 44.285666, 20.889833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 273 m
Мраморац на мапи Србије
{{{alt}}}
Мраморац
Мраморац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP


Координате: 44° 17′ 08" СГШ, 20° 53′ 23" ИГД
Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 553 становника.

Историја[уреди]

Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника. Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.

Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1126 [3]
1953. 1144
1961. 1036
1971. 920
1981. 829
1991. 745 706
2002. 677 613
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
609 99,34%
Бугари
  
2 0,32%
Мађари
  
1 0,16%
непознато
  
1 0,16%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]