Мраморац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мраморац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 553
Положај
Координате 44°17′08″N 20°53′23″E / 44.285666, 20.889833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 273 m
Мраморац на мапи Србије
{{{alt}}}
Мраморац
Мраморац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP


Координате: 44° 17′ 08" СГШ, 20° 53′ 23" ИГД
Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 553 становника.

Историја[уреди]

Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника. Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.

Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1126 [3]
1953. 1144
1961. 1036
1971. 920
1981. 829
1991. 745 706
2002. 677 613
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
609 99,34%
Бугари
  
2 0,32%
Мађари
  
1 0,16%
непознато
  
1 0,16%


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]