Мрежа (објекат)

С Википедије, слободне енциклопедије

За другу употребу, погледајте страницу Мрежа.
Мрежа
Мрежа за терет која се користи за истовар џакова са брода у новој луци Хајкоу, град Хајкоу, Хајнан, Кина

Мрежа је објекат који настаје преплитањем најчешће неког лако савитљивог конопца, влакна, жице и слично.[1] Веома је корисна у свакодневним приликама и различито од намене праве се од одговарајући материјала. Због специфичности објекта односно испреплетености постоје и многа друга значења мреже у технологији, економији и тд.

Мреже су конструисала људска бића бар од периода мезолита[2] за употребу у хватању или задржавању ствари. Њихова отворена структура обезбеђује лакоћу и флексибилност која им омогућава релативно лако ношење и манипулацију, што их чини вредним за методичке задатке као што су лов, риболов, спавање и ношење.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Мрежа се, у свом примарном значењу, састоји од нити или предива везаних и уплетених у структуру која блокира пролаз великих предмета, док пропушта мале предмете и течности. То захтева мање материјала од нечега налик на листове, и пружа одређени степен транспарентности, као и флексибилност и лакоћу.

Историја[уреди | уреди извор]

Фрагмент неолитске рибарске мреже.

Најстарије пронађене мреже потичу из доба мезолита, али су мреже можда постојале и у ери горњег палеолита.[3] Мреже су обично направљене од непостојаних материјала и остављају мало археолошких записа. Неке мреже су очуване у леду или мочварама, а има и глинених отисака мрежа.[4][5]

Израда и поправка мрежа[уреди | уреди извор]

Једна метода прављења мрежа је везивање чворова помоћу игле за мреже и мерача. Кључ: *a) чеони конопац *f) омча мреже која се везује *n) шатл за мреже *s) мерач *z) језичак мрежног шатла (олакшава пуњење канапа тако да се не уврће док се се користи)
Крпање мреже; везивање целе дужине мреже за чеоно уже. Приметно је да је мерач реда који се обрађује већи од мерача остатка мреже.
Мајка и њено дете показују рибарску мрежу коју мајка прави
Неке мреже се и даље праве ручно. Ова слика из 2013. приказује сиријске избеглице у Либану у њиховом дому, при чему жена ручно везује рибарску мрежу намењену продаји.[6]

Првобитно су све мреже прављене ручно. Конструкција почиње од једне тачке за округле мреже као што су мреже за торбице, мрежасте торбе или мреже за косу, док се четвртасте мреже обично отпочињу од чеоног ужета.[7] Линија је везана за уже у правилним интервалима, формирајући низ петљи.[8] Ово се може урадити помоћу клизних чворова или других чворова, као што су детелинасти чворови. Следећи редови се затим обрађују помоћу савијања листова, као што је приказано на дијаграму, или другог чвора. Неке мреже, као што су висеће мреже, могу бити израђене од петљи, а не чворова.

Да би се избегло провлачење дуге нити лабавог канапа кроз сваки чвор, канап се намотава на шатл или иглу за мреже. Ово се мора урадити исправно како би се спречило да се уврће док се користи,[7] али употреба шатла чини нето производњу много бржом. Мерач - често глатки штап - користи се да би петље биле исте величине, а мрежа уједначена. Први и последњи ред се обично праве помоћу мерача половине величине, тако да ће ивице мреже бити глатке. Постоје и мреже без чворова.

Неке мреже и даље обликују крајњи корисници,[9] иако се мреже сада често машински праве.

Када је рупа поцепана у мрежи, у њој има мање рупа него пре него што је мрежа поцепана. Међутим, концентрација напрезања на ивицама рупе често доводи до даљег кидања мреже, што чини важним благовремене поправке. Ручно крпање мрежа је и даље важна вештина за оне који раде са њима.

Материјали[уреди | уреди извор]

Мреже се могу направити од скоро свих врста влакана. Традиционални мрежни материјали варирали су у зависноти од тога шта је било локално доступно; на пример, раноевропске рибарске мреже су често биле направљене од платна. Дуготрајна синтетичка влакна су сада прилично универзална.[10] Најлонске монофиламентне мреже су провидне и стога се често користе за пецање и хватање.

Употребе[уреди | уреди извор]

Транспорт[уреди | уреди извор]

Примери укључују теретне мреже и мрежасте торбе. Неко поврће, попут лука, често се шаље на тржиште у мрежама.[11][12]

Спортови[уреди | уреди извор]

Мреже се користе на спортским головима у играма као што су фудбал, кошарка, босабал и хокеј на леду. Мрежа одваја противнике у различитим спортовима са мрежом као што су одбојка, тенис, бадминтон и стони тенис, где лопта или лоптица морају да пређу преко мреже да би се остало у игри. Мрежа се такође може користити за сигурност током тренинга, као у крикету.

Хватање животиња[уреди | уреди извор]

Мреже за хватање животиња укључују мреже за риболов, мреже за лептире, мреже за птице и мреже за хватање као што су торбица и дугачке мреже. Неке, као што су маглене мреже, ракетне мреже и мрежне пушке, дизајниране су да не повреде ухваћене животињама. Могу се користити и камуфлажне мреже.

Намештај[уреди | уреди извор]

Висеће мреже,[13][14][15] сигурносне мреже,[16] и мреже за комарце[17][18] су засноване на мрежама. Неки делови намештаја укључују мрежу затегнуту на оквир. Вишетрупни чамци могу имати мрежасте трамполине нанизане између трупа.

Одећа[уреди | уреди извор]

Мреже за косу, мрежаста чипка и мрежасти вез су кројачке мреже.[19]

Оружани сукоб[уреди | уреди извор]

Противподморничке мреже и противторпедне мреже могу се постављати мрежополагачким бродовима.[20][21][22]

Врсте[уреди | уреди извор]

Једна од првих примена је била у риболову где су прављене рибарске мреже. У пољопривреди се још и користе као заштитне ограде, заштита од града, заштита од птица, инсеката и тд. У великом броју спортова [23] :

  • тенис и одбојка - за одвајање два поља и за одређивање видине преко које играчи морају да пребаце лопту. Мрежа је такође саставни део тениског рекета али се прави од специјалних влакана како би омогућило изузетно јако ударање по лоптици
  • фудбал и рукомет - стављена је са заднње стране голова како да би спречила лопту да оде превише далеко након гола, тако и да буде лакше уочљив погодак
  • кошарка - стављена је на обручу како би се лакше приметило постизање коша

Такође у спортским објектима често се налазе заштитне мреже пре свега иза голова. Такође се могу користити у изради џакова или сличних направа за пребацивање терета који није растресит већ састављен од крупнијих комада.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ মোঃ আবু সাঈদ. „What is net fabric? Types and uses of net fabric”. Textile Apex. Архивирано из оригинала 03. 07. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2015. 
  2. ^ Zalloua, Pierre A.; Matisoo-Smith, Elizabeth (6. 1. 2017). „Mapping Post-Glacial expansions: The Peopling of Southwest Asia”. Scientific Reports (на језику: енглески). 7: 40338. Bibcode:2017NatSR...740338P. ISSN 2045-2322. PMC 5216412 Слободан приступ. PMID 28059138. doi:10.1038/srep40338. 
  3. ^ Martin Trachsel (2008), Ur- und Frühgeschichte: Quellen, Methoden, Ziele (на језику: немачки), UTB, стр. 56, ISBN 3-8252-8369-0 
  4. ^ Bains, Gurnek. "Cultural DNA: The Psychology of Globalization". John Wiley & Sons, 2015. p. 199. ISBN 978-1-1189-2891-2
  5. ^ Pringle, H (1997). „Ice Age Communities May Be Earliest Known Net Hunters”. Science. 277 (5330): 1203—1204. S2CID 128873468. doi:10.1126/science.277.5330.1203. 
  6. ^ „Fishing nets for a future: helping Syrian women in Lebanon”. webarchive.nationalarchives.gov.uk. Архивирано из оригинала 2013-06-03. г. Приступљено 2015-04-08. 
  7. ^ а б „Netting instructions”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2022. 
  8. ^ „Mesh Fabric and Netting Fabric”. Textiline. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  9. ^ Net making Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2018) (and repair) guide for commercial fishing nets.
  10. ^ Mills, Jason. „Style 63, Cubicle Mesh”. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2013. 
  11. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-29. г. Приступљено 2012-01-27. 
  12. ^ John v. Noel, Jr (16. 1. 1991). Knight's Modern Seamanship, Eighteenth Edition. ISBN 9780471289487. 
  13. ^ Parks, Bob (2013-07-02). „What Are the Best Ultralight Hammocks?”. Outside Online (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-17. 
  14. ^ „UOL – O melhor conteúdo”. uol.com.br. Архивирано из оригинала 2007-11-12. г. 
  15. ^ „Hammocks Help You Sleep”. WebMD. 
  16. ^ „Construction eTool - Falls - Safety Net Systems - Occupational Safety and Health Administration”. 
  17. ^ Oxford English Dictionary (draft изд.). Oxford University Press. 2009. 
  18. ^ „All Mosquito Netting Info”. Архивирано из оригинала 2010-03-04. г. Приступљено 2009-10-27. 
  19. ^ Pat Earnshaw (1982). A Dictionary of Lace. Shire Publications. ISBN 0-85263-700-4. 
  20. ^ Friedman, Norman (2002). U.S. Amphibious Ships and Craft: An Illustrated Design History. Annapolis, Maryland: United States Naval Institute. ISBN 1-55750-250-1. 
  21. ^ Jurens, W. (2016). „Life in the Slow Lane: Some Thoughts on Minelayer and Netlayer Evolution”. Warship International. LIII (1): 59—68. ISSN 0043-0374. 
  22. ^ Miller, Edward S. (1991). War Plan Orange: The U.S. Strategy to Defeat Japan, 1897–1945. Annapolis, MD: United States Naval Institute Press. ISBN 1-59114-500-7. 
  23. ^ Sportske Mreze | Miso Vasiljevic

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мрежа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрежа_(објекат)&oldid=27602923”