Музеј Бардо

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Бардо
Musée national du Bardo المتحف الوطني بباردو
Музеј Бардо
Оснивање1885.
ЛокацијаТунис
 Тунис
Координате36° 48′ 36″ С; 10° 08′ 05″ И / 36.810135° С; 10.134645° И / 36.810135; 10.134645
КолекцијаКартагињански, староримски, ранохришћански и исламски експонати
Број предмета8000
Посетиоци600.000 пре, 1.000.000 после реновирања 2012.
ДиректорMoncef Ben Moussa
Превозод Тунис марине лаким метроом број 4 (10. станица)
АдресаTUNIS, Avenue Mongi Slim, le
Веб-сајтhttp://www.bardomuseum.tn/
Картагињанска сала

Музеј Бардо (франц. Musée national du Bardo, арап. المتحف الوطني بباردو) Име потиче од шпанске речи prado која значи ливада или врт. је смештен у бившој резиденцији туниских владара Бејева. Ово ремекдело XIII века, у стилу Хафсидске архитектуре 1885. претворено је у Музеј националних антиквитета. Од инаугурације 1888. године, под именом музеј Alawi, овај историјски архитектонски споменик приказује маварску традицију под италијанским утицајем, што је видљиво у штуко декору, облогама од глазиране керамике, плочицама од каолина и бојеној дрвенарији.

Реконструкција[уреди | уреди извор]

Музеј је реновиран и проширен од пролећа 2009. до пролећа 2012. чиме је ниво музеја подигнут до највишег међународног стандарда. Са проширењем од 9000 m² површина је удвостручена чиме су добијене могућности које раније нису постојале. Реновирање је донело модеран изглед који је интегрисан у стару архитектуру палате, као и могућност боље презентације богатих и разноврсних колекција. Musée national du Bardo са својом новом конфигурацијом репрезентује све периоде туниског наслеђа, а едукационе радионице за децу и одрасле подижу свест и продубљују знања. После каирског Египатског музеја Бардо је највећи археолошки музеј у Африци. Споља је изглед старе палате потпуно непрепознатљив док су поједине просторије потпуно очуване, као Картагињанска сала (Salle de Carthage).

Збирке[уреди | уреди извор]

Нова поставка је сведочанство богатог наслеђа Туниса у шест нових одељака посвећених:

Махдија[уреди | уреди извор]

Махдија је подводни археолошки локалитет откривен око пет километара од истоименог туниског града. У првом веку п. н. е. на овом месту насукао се грчки трговачки брод после олује. Брод је био богато натоварен уметничким и архитектонским елементима, а поред стубова и осталих елемената конструкције у товару је много скулптура у мермеру и бронзи.

Нумиђани[уреди | уреди извор]

Нумиђанска цивилизација представљена је углавном стелама које приказују пантеон њихових божанства. Цивилизација се развијала у северној Африци током IV-I века п. н. е. и била под утицајем Феничана.

Касна Антика[уреди | уреди извор]

Део музеја посвећен римском периоду приказује познате мозаике Бардоа, најбројније на свету, нове презентације скулптура у Царској и Картагињанској сали, и саркофаге у античким цистернама.

Велики хол музеја, украшен је монументалним мозаиком „Нептунов тријумф“ (13 х 8 m) највећим вертикалним мозаиком на свету. Најчувенији мозаик приказује римског песника Виргилија са Калиопом музом епске поезије и беседништва и Поли(хи)мнијом музом пантомиме. Овај мозаик из раног III века, неђеног у Сусу, зову и Мона Лизом Бардоа. Чувена је и Келибијска крстионица или крстионица свештеника Феликса из Демне, ранохришћанска крстионица украшене мозаицима. Откривена је у Демни (Тунис). У музеју има доста надгробних мозаика, а римски период се одликује и бистама многих владара.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Blanchard-Lemée M. et al. Sols de l'Afrique romaine. Mosaïques de Tunisie. Paris. 1995. ISBN 978-2-7433-0056-2..
  • Magi, G.. Kunst und Geschichte Tunesiens. Florenz: Casa Editrice Bonechi. стр. 13—20. 2008. ISBN 978-88-476-2179-4..
  • Giancarlo Pizzi, Tremila anni di storia in Tunisia, éd. Jaca Book, Milan. 1996. ISBN 978-88-16-90061-5.