Музеј жртава геноцида
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Музеј жртава геноцида | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 1992. |
| Локација | Београд Србија |
| Врста | музеј |
| Директор | Дејан Ристић |
| Веб-сајт | Музеј жртава геноцида |
Музеј жртава геноцида у Београду основан је Законом о оснивању Музеја жртава геноцида[1] „ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида“ и даље: „Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина.“, а почео је институционално да функционише од јануара 1995. године. Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, а целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, где се налазе и радни простори организационе јединице (Документациони центар) Музеја на Тргу Николе Пашића бр. 11.
Задаци[уреди | уреди извор]
Задаци Музеја су: прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама: принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара, прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава геноцида, утврђивање и обележавање места страдања жртава, обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе, сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству, организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине геноцида.
Најзначајнији пројекат[уреди | уреди извор]
Пројекат „Жртве рата 1941-1945“ (Ревизија Пописа “Жртве рата 1941-1945„ из 1964. године). Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.
Збирке и фондови[уреди | уреди извор]
1. Збирка докумената (Фонд "Жртве рата 1941-1945", Фонд грађе о ратним сукобима од 1991. године, Фонд Међународни суд правде, Фонд Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу, Фонд легата), 2. Збирка предмета, 3. Збирка уметничких дела, 4. Збирка документарних фотографија, 5. Мултимедијална збирка (Видеотека, Аудиотека, Дигитални записи, Микрофилмови, Филмови, Мапе), 6. Помоћне збирке и фондови (Фонд копија архивске грађе, Фонд записа са интернета, Фонд копија дигиталних записа, Библиотека, Хемеротека). 7. 15 личних фондова
Делатност[уреди | уреди извор]
Музеј је био организатор или суорганизатор више изложби, објављено је више књига, а кустоси су објавили неколико десетина прилога у стручној литератури у земљи и иностранству. Музеј је такође био организатор и суорганизатор научних скупова (Београд, Њујорк, Бања Лука, Јерусалим), а кустоси су учествовали на више научних скупова у земљи и иностранству.
Међународна сарадња[уреди | уреди извор]
У реализацији пројеката сарађује се и размењују искуства са музејима, институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету и земљама у окружењу: Yad Vashem у Јерусалиму, Музејом холокауста у Вашингтону, Визенталовим центром у Јерусалиму, SHOAH центром у Лос Анђелесу, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes из Беча, Документационим центром за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. из Бање Луке, Документационим центром „Веритас“ из Београда и Бање Луке, Музејом Републике Српске из Бање Луке, Хрватским институтом за повијест из Загреба и др.
Директори[уреди | уреди извор]
- др Милан Булајић (1992-2003)
- Ненад Ђорђевић (2002-2013)
- др Вељко Ђурић Мишина (2013-2021)
- др Дејан Ристић (2021-)[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Закон о оснивању Музеја жртава геноцида“, Службени гласник Републике Србије, бр. 49/92, 16. јул 1992.
- ^ Милош, Сенка (20210513T2203+0200). „Србе сабрати око сећања: Нови директор Музеја жртава геноцида открива за Спутњик свој први потез”. Sputnik Србија (на језику: rs). Приступљено 2021-07-18. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Музеј жртава геноцида, званични сајт
