Мултикултуризам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Мултикултуризму у Торонту, Канада. Аутор: Франческо Перили. Четири идентичне скулптуре се налазе у Буфалу, Јужноафричка Република; Чангчуену, Кина; Сарајеву, Босна; Сиднеју, Аустралија.

Мултикултурализам је културна разноликост заједница и политика које промовишу ову разноликост. Као описни термин, мултикултурализам је једноставна чињеница културне разноликости и демографског састава одређеном месту, понекад и на организационом нивоу, на пример, школе, предузећа, насеља, градови, или нације. Као термин законодавне, мултикултурализам охрабрује идеологије и политике које промовишу ову разноликост или његову институционализацију. У том смислу, мултикултурализам је друштво "опуштено са богатом људског живота и жеље међу људима да изразе свој идентитет на начин сматрали то потребним

Мултикултурализам се односи на демографске чињенице , одређени скуп филозофских идеја, или одређену оријентацију стране владе или институције према различитој популацији. Већина дебати мултикултурализма центрима широм ли или не јавно мултикултурализма је одговарајући начин да се баве разноликости и имиграната интеграције. Признање у контексту мултикултуралног образовања је потражња не само за признавање аспеката стварног културе једне групе, али и за историју групе субординације и њеног целокупног искуства .

Правила понашања унутар једне заједнице битно ће све разликовати од правила понашања неке друге. Тако што ће се све сличне разлике налазити унутар различитих породица. Ипак ни у једној се неће толерисати законом забрањена врста насиља или законом забрањена кршења права или, пак, морално неприхватљива понашања ( ма колико моралност сматрали дискутабилним појмом, бежање од успостављања општих начела корак је до анархије).

Појам мултикултуризам је проблематичан, јер имплицира постојање мноштва различитих, такозваних култура, а нејасно је шта се подразумева, или што би се требало подразумевати под културом.


Култура и мултикултуризам[уреди]

Гирт Хофстејд је одредио четири главне димензије које чине било коју националну културу:

  1. Индивидуализам
  2. Дистанца снаге (моћи)
  3. Колективизам
  4. Избегавање неизвесности

Главне димензије националне културе[уреди]

Индивидуализам подразумева уважавање само својих сопствених интереса. Колективизам уважава и посвећује пажњу заједничким интересима и укупним друштвеним односима у оквиру једне групе. Избегавање неизвесности подразумева ниво толеранције према ризику као и према неконвенционалном понашању. Висок степен избегавања неизвесности односи се на оне културе у којима се осећа непријатност при сусрету са неизвесним ситуацијама. Дистанца снаге подразумева дистрибуцију моћи, и уколико је она већа онда се очекује неједнака расподела моћи између институција, организација, група и појединаца.

Спољашње везе[уреди]