Муниципијум Јасорум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приближна локација Муниципијума Јасорум или Републике Јасорум

Муниципијум Јасорум или Рес публика Јасорум (лат. Res publica Iasorum, Respublica Iassorum, Municipium Iasorum) је била административна територија у античкој римској Панонији. Налазила се на подручју данашњег Дарувара (и у његовој широј околини), на простору данашње Славоније у Хрватској. Административни центар територије био је град Municipium Iasorum (познат и као Aquae Balissae, Jasi и Јазора), а налазио се на месту или у близини данашњег Дарувара. Територија Муниципијума Јасорум простирала се између Саве и Драве.

Име[уреди]

Називи Res Publica Iasorum и Municipium Iasorum (букв. градска општина Јасâ, муниципија/градска самоуправа Јасâ) односили су се како на саму територију, тако и на њен административни центар.

Историја[уреди]

Први писани извори помињу на овом подручју панонско (илирско)-келтско племе под називом Јаси. Јаси су били аутохтони становници Паноније, али постоји могућност њиховог далеког иранског порекла, с обзиром на сличност њиховог имена са именом сарматских Јазига. Јаси су, према Плинију, становали на обе обале реке Драве.

Први контакт Јаса са Римљанима догодио се у време римског освајања насеља Segestica, 159. или 156. године п. н. е. После сузбијања Батоновог устанка (6-9. година нове ере), Римљани оснивају војни логор у даруварском басену, на месту некадашњег јашког опидума. Током процеса романизације, племенско насеље стиче статус општине. Поделом Паноније на почетку 2. века, насеље је припало провинцији Горњој Панонији.

У време Хадријанове владавине, италски имигранти, ветерани и други страни носиоци права римских грађана, заједно са домаћим становништвом, организују Municipium Iasorum на месту античког опидума. Град је био административни центар Јаса, на чијој су великој територији формирана и друга насеља, као што су Aquae Iasae и Civitas Iovia.

Натписи[уреди]

Према пронађеном натпису у остацима римског купатила у близини Дарувара, Рес публика Јасорум је ово купатило посветила цару Комоду (владао од 180. до 192. године нове ере). Натпис на латинском језику гласи:

  • DIVO LUC(io) AUREL(io)
  • COMMODO CAES(ari)
  • PATRI PATRIAE
  • HAS THERMAS
  • DEDICA+VIT
  • RESPUBLIK(a) IASORU(m)

(У преводу на српски: Божанском цезару Луцију Аурелију Комоду, оцу отаџбине, ове терме посветила је јаска општина)

На другом натпису је уписано следеће:

  • THERMAE (терме)
  • IASORVENSES H(erculi). C(onsecratae).

(Јаске терме посвећене Херкулу)

На овом археолошком локалитету пронађени су и многобројни комади римског новца, од којих су сви златни примерци ковани под царем Комодусом.

Извори[уреди]

  • Friedrich Wilhelm von Taube, Historische und geographische Beschreibung des Königreiches SLAVONIEN und des Herzogthumes SIRMIEN, sowohl nach ihrer natürlichen Beschaffenheit, als auch nach ihrer iBigen Verfassung und neuen Einrichtung in kirlichen, bürgerlichen und militarichen Dingen I, II, III Bücher, Leipzig, 1777, 1778.
  • Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис КРАЉЕВИНЕ СЛАВОНИЈЕ и ВОЈВОДСТВА СРЕМА како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима: из сопственог посматрања и запажања учињених у самој земљи, Нови Сад, 1998.

Спољашње везе[уреди]