Мухамед Шемсудин Хафиз
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Шемсудин (перс. خواجه شمسالدین محمد حافظ شیرازی), познат као Хафиз (1320 — 1389) је био персијски лирски песник. Писао је већином газеле, у којима је главна тематика била љубав и уживање у животу. Многи су његове песме тумачили као алегорије о чистој продуховљеној идеализацији осећања. У његовим песмама се често јавља вино као метафора религијске екстазе познате у суфизму.
Биографске чињенице о његовом животу нису познате, односно постоји неколико вероватних прича али њихова биографска истинитост није потврђена. Хафизова гробница се налази у Ширазу, а украсили су је двадесет година након његове смрти. До гробнице се стиже путем који је окружен великим количинама цвећа. Данас чак и у граду Вајмару постоји споменик у његову част.
[уреди] Спољашње везе
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мухамед Шемсудин Хафиз
