Мухамед Шемсудин Хафиз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Шемсудин Хафиз

Хафиз Шерази.JPG
Хафизова биста

Датум рођења: 1320.
Место рођења: Шираз (Иран)
Датум смрти: 1389.
Место смрти: Шираз (Иран)
Хафизова гробница

Мухамед Шемсудин (перс. خواجه شمسالدین محمد حافظ شیرازی), познат као Хафиз (преведено на српски “онај који зна читав Куран напамет”, 13201389) био је персијски лирски песник. Писао је већином газеле, у којима је главна тематика била љубав и уживање у животу. Његове песме изражавају најдубље духовне доктрине ислама, изложене у Курану. Ниједан други песник на персијском језику није успео достићи то савршенство и пренесе оно што душа у стварности проживљава. Хафизов „Диван“ једно је од најзначајнијих дела персијске књижевности. Ово ремек-дело, заједно са Кураном, најчешће се може наћи у сваком иранском домаћинству. Многи су његове песме тумачили као алегорије о чистој продуховљеној идеализацији осећања. У његовим песмама се често јавља вино као метафора религијске екстазе познате у суфизму. Хафиз је извршио велики утицај на европске песнике, посебно на Гетеа.

Биографске чињенице о његовом животу нису познате, односно постоји неколико вероватних прича, али њихова биографска истинитост није потврђена. Хафизова гробница се налази у Ширазу, а украсили су је двадесет година након његове смрти. На гробу је подигнут величанствени маузолеј где је на осам мермерних стубова висине више од десет метара постављена велика смарагдна купола од мајолике. Под куполом је саркофаг исписан Хафизовим стихова.[1] Стихове је уклесао највећи краснописац, Персије Абдулхамид Малек, звани “принц калиграфа”. На једном месту, при дну саркофага, исписани су стихови:

Викицитати „О, ти, који навраћаш на мој гроб
пожели нешто.
Овде ће бити место ходочашћа
за све грешнике света доброг срца.“
({{{2}}})

До гробнице се стиже путем који је окружен великим количинама цвећа. Данас чак и у граду Вајмару постоји споменик у његову част.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]