Мјанмар

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Савезна Република Мјанмар

Pyidaunzu Thanmăda Myăma Nainngandaw

Застава Грб
крилатица: нема
Химна Gba Majay Bma
Главни град	Нејпјидо
Службени језик	бурмански
- Председник	Теин Сеин
Независност:	Од ВБ 4. јануара 1948.
Површина
- Укупно	676.578 km² (40)
- Вода (%)	3,06
Становништво
- 2006.	55.390.000 (24)
- Густина	75/km²
Валута	Мјанмарски кјат (100 пија)
Временска зона	UTC +6:30
Интернет домен	.mm
Позивни број	+95

Савезна Република Мјанмар (бурм. ပြည်ထောင်စု သမ္မတ မြန်မာနိုင်ငံတော်, раније Бурма) је држава у југоисточној Азији, на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. По процени из 2010. Мјанмар је имао 50.020.000 становника. Главни град је од 2005. плански изграђени Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун.

Бурма је од 1531. до 1885. била средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велик део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су поступно, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, успркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска извршила државни удар под генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Мјанмара

Положај

Мјанмар има копнене границе са Кином (2185 км), са Тајландом (1800 км), са Индијом (1463 км), са Лаосом (235 км) и са Бангладешом (193 км). Укупна дужина граница је 5876 км. То је највећа континентална држава Југоисточне Азије.

Рељеф

У рубним дијеловима земље те на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 m високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем делу налази се долина главне мјанмарске реке Иравади и њених притока, испресецана ниским горјима која се пружају у смеру север-југ.

Клима

Клима је, осим у најсевернијим деловима, монсунска.

Хидрографија

Највеће реке извиру у планинама и теку ка Индијском океану. Највиши водостај је у време монсунских киша, када су честе поплаве, док у сушној сезони многе реке пресуше. Обале уз океан су ниске и мочване. Плима некада досегне и 100 метара од обале.

Највеће реке Мјанмара су: Иравади, Салуен, Меконг, Ситаун и Чиндуин.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Мјанмара

Пагоде и храмови у Багану

Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велик дио суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.

Од независности 1948. Мјанмар је, упркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Вина била је мешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом државе. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских официра на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мјанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.

Становништво

Доминирају етнички Бурманци (народ Бамар, око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски будизам. У планинама и висоравнима на северу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтева за независношћу. Највећи међу њима су Шан (око 9%) и Карен (око 7%).

Државна управа

Административна подела

Административна подела Бурме

За више информација погледајте чланак Државе и региони Мјанмара

Мјанмар се дели на седам савезних држава и седам региона. Делови земље који су насељени највећом етничком групом Мјанмара (народ Бамар) подељени су на регионе. Области које насељавају углавном мањине зову се државе.

Мањинске државе чине већи део граничних области земље. Главни градови дати су у загради:

• (1) Ракајн или Аракан (Акјаб)
• (2) Чин (Хака)
• (3) Качин (Мичина)
• (4) Шан (Таунџи)
• (5) Каја (Лоикав)
• (6) Кајин или Карен (Паан)
• (7) Мон (Моуламјин)

Седам региона углавном чине унутрашњост земље. Главни градови дати су у загради:

• (8) Сагаинг (Сагаинг)
• (9) Танинтаји или Тенасерим (Тавој)
• (10) Иравади (Пантеин)
• (11) Јангон (Рангун)
• (12) Баго или Пегу (Баго)
• (13) Магве (Магве)
• (14) Мандалеј (Мандалеј)

Државе и региони се даље деле на дистрикте и општине.

Градови

Највећи град земље је Рангун са 4.477.782 становника, који је до новембра 2005. био главни град. Од децембра 2005. пресељена је државна управа у град Пјинмана, око 320 км северно од Рангуна. Дана 6. фебруара 2006. завршено је пресељење министарстава. Нови главни град добио је ново име Нејпјидо („Дом краљева“) 22. марта 2006. Други велики градови су: Мандалеј, Моуламјин, Баго и Патеин.

Привреда

Овај чланак можда захтева измене да би одговарао правилу о неутралној тачки гледишта. Један од корисника је номиновао овај чланак за проверу неутралности. Разлог за номинацију је постављен на страници за разговор овог чланка.

Деценије промашене политике марксизма и изолације учинили су да Мјанмар постане једна од најсиромашнијих држава света. Већина становника још се увек бави пољопривредом. Реформски напори у последњој деценији били су тек делимично успешни, а санкције САД, Велике Британије и Јапана уведене 2003. додатно су погоршале тешку привредну ситуацију.

Види још

• Будизам у Бурми

Спољашње везе

• Службена страница Владе Савезне Републике Мјанмар