Мјанмар

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 10°-28° СГ Ш, 92°-101° ИГД

Република Савез Мјанмара
Myanma.svg
Pyidaunzu Thanmăda Myăma Nainngandaw
Застава Мјанмара Грб Мјанмара
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Gba Majay Bma
Положај Мјанмара
Главни град Нејпјидо
Службени језик бурмански
 — Председник Теин Сеин
Независност: Од ВБ
4. јануара 1948.
Површина  
 — укупно 676.578 km² (40)
 — вода (%) 3,06
Становништво  
 — 2011. 60.380.000 [1] (23)
 — густина 75/km² 
Валута Мјанмарски кјат (100 пија)
Временска зона UTC +6:30
Интернет домен .mm
Позивни број +95

Мјанмар, или званично Република Савез Мјанмара (бурм. Myanma.svg), раније позната као Бурма, је држава у југоисточној Азији [2], на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. Према процени из 2010. Мјанмар је имао 56 милиона становника. Од 2005. главни град је Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун.

Мјанмар је од 1531. до 1885. био средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велики део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поново 1962. када је војска извршила државни удар предвођена генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Мјанмара

Положај[уреди]

Мјанмар има копнене границе са Кином (2185 км), са Тајландом (1800 км), са Индијом (1463 км), са Лаосом (235 км) и са Бангладешом (193 км). Укупна дужина граница је 5876 км. То је највећа континентална држава Југоисточне Азије.

Рељеф[уреди]

У рубним деловима земље и на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 m високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем делу налази се долина главне мјанмарске реке Иравади и њених притока, испресецана ниским висоравнима која се пружају у смеру север-југ.

Клима[уреди]

Клима је, осим у најсевернијим деловима, монсунска.

Хидрографија[уреди]

Највеће реке извиру у планинама и теку ка Индијском океану. Највиши водостај је у време монсунских киша, када су честе поплаве, док у сушној сезони многе реке пресуше. Обале уз океан су ниске и мочване. Плима некада досегне и 100 метара од обале.

Највеће реке Мјанмара су: Иравади, Салуен, Меконг, Ситаун и Чиндуин.

Флора и фауна[уреди]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Мјанмара
Пагоде и храмови у Багану

Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велик дио суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.

Од независности 1948. Мјанмар је, упркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Вина била је мешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом државе. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских официра на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мјанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.

Становништво[уреди]

Доминирају етнички Бурманци (народ Бамар, око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски будизам. У планинама и висоравнима на северу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтева за независношћу. Највећи међу њима су Шан (око 9%) и Карен (око 7%).

Државна управа[уреди]

Административна подела[уреди]

Административна подела Бурме
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Државе и региони Мјанмара

Мјанмар се дели на седам савезних држава и седам региона. Делови земље који су насељени највећом етничком групом Мјанмара (народ Бамар) подељени су на регионе. Области које насељавају углавном мањине зову се државе.

Мањинске државе чине већи део граничних области земље. Главни градови дати су у загради:

Седам региона углавном чине унутрашњост земље. Главни градови дати су у загради:

Државе и региони се даље деле на дистрикте и општине.

Градови[уреди]

Највећи град земље је Рангун са 4.477.782 становника, који је до новембра 2005. био главни град. Од децембра 2005. пресељена је државна управа у град Пјинмана, око 320 км северно од Рангуна. Дана 6. фебруара 2006. завршено је пресељење министарстава. Нови главни град добио је ново име Нејпјидо („Дом краљева“) 22. марта 2006. Други велики градови су: Мандалеј, Моуламјин, Баго и Патеин.

Привреда[уреди]

Мјанмар је једна од најсиромашнијих држава југоисточне Азије. Сматра се да је самоизолација и марксистичка политике војне хунте допринела том стању. Већина становника се бави пољопривредом, индустија је неразвијена, а реформски напори у правцу њеног развоја последње деценије XX века, били су тек делимично успешни. Санкције САД, Уједињеног Краљевства и Јапана уведене су овој земљи 2003. године су додатно погоршале привредну ситуацију.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :