Мјанмар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 10°-28° СГ Ш, 92°-101° ИГД
| крилатица: нема | |
| Химна Gba Majay Bma |
|
| Главни град | Непјидо |
| Службени језик | мјанмарски |
| Председник: | Тан Шве |
| Премијер: | Со Вин |
| Независност: | Од ВБ 4. јануара 1948. |
| Површина | |
| - Укупно | 676.578 km² (40.) |
| - Вода (%) | 3,06 |
| Становништво | |
| - 2006. | 55.390.000 (24.) |
| - Густина | 75/km² |
| Валута | кијат (100 пија) |
| Временска зона | UTC +6:30 |
| Интернет домен | .mm |
| Позивни број | +95 |
Мјанмар (често и Мијанмар, у Мјанмару се изговара Мјанма, раније Бурма), службено Мјанмарска Унија је држава у југоисточној Азији на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора (делова Индијског океана). Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом.
Садржај |
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Мјанмара |
Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велик дио сусједног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.
Од независности 1948. Мјанмар је, успркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Вина била је мјешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом земље. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских официра на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мјанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.
[уреди] Географија
| За више информација погледајте Географија Мјанмара |
У рубним дијеловима земље те на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 m високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем дијелу налази се долина главне мианмарске ријеке Иравади и њених притока, испресијецана ниским горјима која се пружају у смјеру сјевер-југ. Клима је, осим у најсјевернијим дијеловима, монсунска.
[уреди] Становништво
Доминирају етнички Бурманци (око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски Будизам. У планинама и висоравнима на сјеверу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтјева за неовисношћу. Највећи међу њима су Схан (око 9%) и Карен (око 7%).
[уреди] Привреда
Деценије промашене политике марксизма и изолације учинила су Мјанмар једном од најсиромашнијих земаља света. Већина становника још се увек бави пољопривредом. Реформски напори у последњој деценији били су тек делимично успешни, а санкције САД, Уједињеног Краљевства и Јапана уведене 2003. додатно су погоршале тешку привредну ситуацију.
[уреди] Види још
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.

