М7 Прист

Из Википедије, слободне енциклопедије
М7 Прист

М7 самоходна хаубица
М7 самоходна хаубица

Основне карактеристике
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Намена самоходна артиљерија
Почетак производње Април 1942.
Број примерака М7 - 3490, М7Б1 - 826
Брзина на путу 39 km/h
Брзина ван пута 24 km/h
Димензије и маса
Дужина 6.02 m
Ширина 2.87 m
Висина 2.95 m
Маса 22.97 T
Опрема
Главно наоружање 105мм М1/М2 Ховицер 69 граната
Споредно наоружање М2 Браунинг
Оклоп 51 mm
Мотор Континентал Р-975 Ц1
Посада
Посада 5 (возач, командант, послужиоци топа)

М7 Прист (енгл. priest – свештеник) је америчка самоходна артиљерија произвођена током Другог светског рата. Први пут је употребљена у Другој бици код Ел Аламејна.

Развој[уреди]

М7 Прист се јавио као резултат потребе самоходне хаубице америчкој војсци током рата. Одлучено је да буде изграђен на шасији средњег тенка М3 Ли. Уклоњена је горња плоча, те је ново возило било отворено. М2 хаубица 105мм је био један од ретких топова који је поседовао експлозивне гранате. Поред њега је постављен митраљез калибра 50 за против-пешадијску одбрану. М7 су користили маринци и као оклопни транспортер.

Варијанте[уреди]

  • М7: Основна верзија.
  • М7Б1: М7 постављен на модификовану шасију М4А3 Шермана. Ових модела је произведено 826.
  • М7Б2: Модел сличан М7Б1, уз пар модификација.
  • М7 Кенгур: Оклопни транспортер.

Спољашње везе[уреди]