НАТО

Из Википедије, слободне енциклопедије
North Atlantic Treaty Organization
Organisation du Traité de l'Atlantique Nord
(NATO / OTAN)


Земље чланице НАТО-а у зеленој боји
Основана 4. април 1949.
Тип Војни пакт
Седиште Брисел,
Застава Белгије Белгија
Чланице
Службени језици енглески
француски[2]
Генерални Секретар Андерс Фог Расмусен
Председавајући НАТО војног комитета Кнуд Братлес
Веб страница nato.int

Северно-атлантски споразумни савез или НАТО (енгл. North Atlantic Treaty Organisation (NATO), фр. l'Organisation du Traité de l'Atlantique Nord (OTAN); Вашингтон, 4. април 1949) је међународна одбрамбено-безбедносна организација. Службени језици у НАТО су енглески и француски.

Главна одредба уговора између држава чланица је тачка V. Део тог дела уговора гласи:

Чланице се слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све чланице.

Државе оснивачи (1949)[уреди]

Државе које су приступиле НАТО током Хладног рата[уреди]

Некада социјалистичке државе које су приступиле НАТО после Хладног рата[уреди]

Експанзија НАТО у Европи

Грчка и Турска су приступиле организацији у фебруару 1952, а Западна Немачка је то учинила 1955. године. Уједињењем Немачке 1990. године, Источна Немачка је постала део пакта. Шпанија је приступила 30. маја 1982, а бивше чланице Варшавског пакта — Пољска, Мађарска и Чешка Република су приступиле НАТО 12. марта 1999, на самиту којим је обележавана његова педесетогодишњица.

Сарадња са земљама које не припадају НАТО[уреди]

  Државе чланице НАТО
  Чланице Партнерства за мир
  Чланице Медитеранског дијалога
  Чланице Истанбулске иницијативе за сарадњу
  Контакт државе

Партнерство за мир[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Партнерство за мир

Евро-атлантски пакт Партнерство за мир се састоји од 46 земаља чланица: 26 земаља НАТО и 20 земаља које се налазе ван Алијансе:

  • 5 земаља које су (иако војно неутралне) представљале капиталистичко уређење током Хладног рата:
  • 12 бивших Совјетских република:
  • бивше југословенске републике

Савет Русија-НАТО[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Савет Русија-НАТО

НАТО и Русија су се 1997. године обострано обавезале „на међусобну сарадњу у циљу стварања стабилног, безбедног и неподељеног континента на основама партнерства и заједничког интереса“.

Маја 2002, ова сарадња је ојачана стварањем савета Русија-НАТО, који је зближио чланице НАТО и Русију.

Историјат[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Ваздушне операције против Републике Српске[уреди]

Ваздушне операције против СРЈ[уреди]

Између 24. марта и 10. јуна 1999. године војске чланица овог војног савеза су бомбардовале Савезну републику Југославију. Ова војна акција није била одобрена од стране Савета безбедности УН, а представила је преседан у коме је један дефанзивни војни савез први пут у својој историји напао земљу која није угрожавала ниједну од његових чланица.

Србија и НАТО[уреди]

Графит у Београду
Плакат поводом 14 година бомбардовања

У Србији и данас постоји велики анимозитет према чланству у НATO-у, далеко већи него према уласку у Европску унију. Према истраживањима јавног мњења спроведеног у пролеће 2012. године 87% испитаника је против уласка Републике Србије у пакт.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The official Emblem of NATO“. NATO. Archived from the original on 2012-05-27 Приступљено 20. 2. 2008.. 
  2. ^ "English and French shall be the official languages for the entire North Atlantic Treaty Organization.", Final Communiqué following the meeting of the North Atlantic Council on 17 September 1949. "(..) the English and French texts [of the Treaty] are equally authentic (...)" The North Atlantic Treaty, Article 14, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Blic Online | Protiv ulaska u NATO 70 odsto građana Srbije, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]