НАТО
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Северно-атлантски савез North Atlantic Treaty Organisation Organisation du Traité de l'Atlantique Nord |
|
|
|
|
| Основана | 4. април 1949 |
|---|---|
| Тип | Алијанса војске |
| Седиште | Брисел, Белгија |
| Чланице | 28 земаља чланица |
| Генерални секретар | Андерс Фог Расмусен |
| Званични језици | енглески, француски |
| Вебсајт | www.nato.int |
Северно-атлантски савез или НАТО (енгл. North Atlantic Treaty Organisation (NATO), фр. l'Organisation du Traité de l'Atlantique Nord (OTAN); Вашингтон, 4. април 1949) је међународна одбрамбено-безбедносна организација. Службени језици у НАТО су енглески и француски.
Главна одредба уговора између држава чланица је тачка V. Део тог дела уговора гласи:
| “ | Чланице се слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све чланице. | ” |
Садржај |
[уреди] Државе чланице
[уреди] Државе оснивачи (1949)
Белгија
Канада
Данска
Француска
Исланд
Италија
Луксембург
Холандија
Норвешка
Португалија
Уједињено Краљевство
Сједињене Америчке Државе
[уреди] Државе које су приступиле НАТО током Хладног рата
[уреди] Некада социјалистичке државе које су приступиле НАТО после Хладног рата
Грчка и Турска су приступиле организацији у фебруару 1952, а Западна Немачка је то учинила 1955. године. Уједињењем Немачке 1990. године, Источна Немачка је постала део пакта. Шпанија је приступила 30. маја 1982, а бивше чланице Варшавског пакта — Пољска, Мађарска и Чешка Република су приступиле НАТО 12. марта 1999, на самиту којим је обележавана његова педесетогодишњица.
Чешка (1999)
Пољска (1999)
Мађарска (1999)
Бугарска (2004)
Естонија (2004)
Летонија (2004)
Литванија (2004)
Румунија (2004)
Словачка (2004)
Словенија (2004)
Хрватска (2009)
Албанија (2009)
[уреди] Сарадња са земљама које не припадају НАТО
[уреди] Партнерство за мир
| За више информација погледајте чланак Партнерство за мир |
Евро-атлантски пакт Партнерство за мир се састоји од 46 земаља чланица: 26 земаља НАТО и 20 земаља које се налазе ван Алијансе:
- 5 земаља које су (иако војно неутралне) представљале капиталистичко уређење током Хладног рата:
- 12 бивших Совјетских република:
- бивше југословенске републике
[уреди] Савет Русија-НАТО
| За више информација погледајте чланак Савет Русија-НАТО |
НАТО и Русија су се 1997. године обострано обавезале „на међусобну сарадњу у циљу стварања стабилног, безбедног и неподељеног континента на основама партнерства и заједничког интереса“.
Маја 2002, ова сарадња је ојачана стварањем савета Русија-НАТО, који је зближио чланице НАТО и Русију.
[уреди] Историјат
| Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
[уреди] Ваздушне операције против СРЈ
Између 24. марта и 10. јуна 1999. године војске чланица овог војног савеза су бомбардовале Савезну републику Југославију. Ова војна акција није била одобрена од стране Савета безбедности УН, а представила је преседан у коме је један дефанзивни војни савез први пут у својој историји напао земљу која није угрожавала ниједну од његових чланица.
[уреди] Србија и НАТО
У Србији и данас постоји велики анимозитет према чланству у НATO-у,[тражи се извор од 08. 2011.] далеко већи него према уласку у Европску унију.
[уреди] Види још
- Западноевропска унија
- НАТО бомбардовање СРЈ
- Операција Намерна сила
- Северноатлантски споразум
- Партнерство за мир
- Асоцијација атлантског споразума
- Варшавски пакт
- Link 22
[уреди] Спољашње везе
| Овај чланак је део Портала о Хладном рату више о Хладном рату |