НАТО пропаганда против Југославије
НАТО пропаганда током агресије на СРЈ су пропагандне активности НАТО у циљу остваривања утицаја на јавно мњење у циљу добијања подршке за спровођење агресије на СРЈ.
Случај Рачак[уреди | уреди извор]
| „ | Треба да се сетимо шта се десило у селу Рачак у јануару - невини људи, жене и деца одведени из својих кућа у јаругу, натерани да клече у прашини, покошени рафалима ни због чега што су учинили, него само због онога што јесу.[1] | ” |
| — Председник САД Клинтон на конференцији за штампу 19. марта 1999, непосредно пред почетак бомбардовања | ||
Случај Рачак (15. јануар 1999) је прекретница која је послужила као изговор за кулминацију ратне реторике усмерене против СРЈ, као и „легално покриће за почетак рата“.[2] Шеф КВМ и главни амерички представник Вилијам Вокер је готово одмах након доласка на место сукоба (16. јануара) прогласио да је 45 албанска цивила било погубљено. Њујорк тајмс је већ 17. јануара на насловној страници објавио наслов: „Унакажена тела пронађена на Косову после српског напада“[3], без навођења информација о томе да је Ослободилачка војска Косова користила Рачак као базу из које је нападала полицију.[4]
Пропаганда је инсистирала на термину „албански цивили“ иако је од самог почетка било јасно да су припадници или помагачи ОВК чинили најмање половину убијених. Такође, није се обраћала пажња на извештаје патолога да се не ради о погубљењима или стрељањима јер чак код 39 од 40 прегледаних лешева не постоје докази прислоњене пуцњаве или пуцњаве из непосредне близине, као ни то да је од 40 погинулих чак 37 на рукама имало трагове барутних честица.
Хелена Ранта, која је била главни фински патолог, 2004. године је изјавила да је Вилијам Вокер вршио притисак на њу пред конференцију за штампу у Приштини када је тражио да потврди његову причу о догађајима, а она је на конференцији за штампу рекла да се ради о „злочину против човечности“ и да су убијени „ненаоружани сељаци“ упркос извештајима патолога који су доказивали супротне ствари. Оригинални извештај је тек 2004. године дала на увид листу Франкфутер Зидојчецајтунг.[5]
Операција Потковица[уреди | уреди извор]
Операција Потковица (буг. План „Подкова", нем. Hufeisenplan) је шифровани назив наводне војне операције Војске Југославије и полиције Србије која је имала за циљ протеривање свих Албанаца са територије Косова и Метохије 1998. и 1999. године [6].
Непостредно пред бомбардовање СРЈ влада Бугарске је начинила документ Операција потковица и предала га немачком министру спољних послаова Јошки Фишеру не залазећу у његову веродостојност. Истину о настанку документа „Операција потковица“ изнела је бивша министарка спољних послова Надежда Нејински (Михајлова 1999) у емисији „Тајна историја операције Потковица“ (буг. Тайната история на плана „Подкова") на бугарском каналу bTV 7. јануара 2012.
Детаље ове операције у јавности представио је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг 7. априла 1999. године на конференцији за штампу као доказе постојања ове операције, док су медији, а нарочито немачки, британски и амерички ширили причу о овој операцији[7]. Југословенско руководство на челу са председником СРЈ, Слободаном Милошевићем, одмах је демантовало тврдње о постојању овакве операције.
Тврдње о постојању „Операције Потковица“ послужиле су НАТО снагама као оправдање за ваздушне нападе на СРЈ који су, без УН мандата и одговарајуће резолуције СБ,[8][9] почели 24. марта и завршили се 78 дана касније, 10. јуна 1999. године. НАТО напади су добили већу подршку у јавности захваљујући овим тврдњама, као и тврдњама да су напади били неопходни како би се спречило етничко чишћење Албанаца на Косову и Метохији, које су Војске Југославије и полиције Србије наводно том операцијом планирале [6] и започеле.
Случај Рогово[уреди | уреди извор]
Сукоб у селу Рогову (селу Ругову), догодио се 29. јануара 1999. Британски и Амерички новинари идентификовали су жртве као „етничке Албанце“. Оно што је у извештајима недостајало јесте да се радило о члановима ОВК или онима који су подржавали ОВК.[10] А Министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг у то време је сукоб навео као „масакр“.[11] Тужилаштво Хашког трибунала је довело у везу убиства у Рогову у везу са случајем Рачак чиме је сугерисало да се ради о истом принципу који су примењивале српске власти, а онда су одбацили све даље изворе о Рогову, очигледно због недостатка поузданих доказа.[12]
Случај Рогово је остао упамћен по конференцији за штампу Рудолфа Шарпинга 27. априла 1999. године, када је приказао слике убијених људи говорећи да се ради о масакру, а фотографије су урадиле српске власти на месту сукоба у присуству представника ОЕБС и немачког полицајца Хенинга Хенша који је негирао да се радило о масакру.[13]
Психолошке операције[уреди | уреди извор]
НАТО је започињањем агресије започео и психолошка дејства на војна и цивилна лица. Масовна психолошка кампања (енгл. psychological operations) је укључивала радио обраћања, бацање пропагандних летака и ТВ емитовања. Садржина пропагандних летака је најчешће везана за претње од употребе модерног наоружања, покушај стварања забуне у позадини и у другим војним јединицама као и покушај стварања раздора између између Војске Југославије и Полиције Србије.
Види још[уреди | уреди извор]
- НАТО бомбардовање СРЈ
- Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ
- НАТО бомбардовање кинеске амбасаде
- Напад на путнички воз у Грделичкој клисури
- НАТО бомбардовање Републике Српске
- Ричард Холбрук
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Clinton Voices Anger and Compassion at Serbian Intransigence on Kosovo, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 (енглески, pp. 4)
- ^ Mutilated Kosovo Bodies Found After Serb Attack - New York Times, Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 (енглески, pp. 13)
- ^ Arbeit des Haager Tribunals im Fall Racak bemängelt: Kein Interesse an gefallenen Serben | Archiv - Berliner Zeitung[мртва веза], Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ а б Genocide A-Z, pp. 319
- ^ Stephanie Wilson, pp. 115
- ^ Transkript emisije "Sve je počelo jednom laži" (Es begann mit einer Lüge), emitovane na njemačkoj državnoj televiziji ARD 8. februara 2001. godine u 21:45. (Video engl.: 1, 2, 3, 4, 5)(Video njem.: 1, 2, 3, 4, 5).
- ^ Transkript: Es begann mit einer Lüge, pp. 9, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 pp. 11
- ^ Kosovo: Eine Kriegslüge nach der anderen entlarvt - doch Berlin schweigt, Interview mit OSZE-Wimmer, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ ICTY Transcript Milosevic 13. februar 2002. (engleski, strana 164 red 5) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ https://web.archive.org/web/20010602162535/http://www.wdr.de/online/news/kosovoluege/sendung_text.pdf Транскрипт емисије: "Es began mit einer Lüge" (немачки, стр. 7 и 8)
Литература[уреди | уреди извор]
- ARD: Es began mit einer Lüge. (документарни филм) - Видео енгл.: 1, 2, 3, 4, 5, Видео нем.: 1, 2, 3, 4, 5).
- Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008
- Stephanie Wilson: Effectiveness, Legitimacy, and the Use of Force in Modern Wars: The Relentless Battle for Hearts and Minds in NATO’s War over Kosovo. ISBN 978-3-531-16901-9..
- РТС, Славен Крањц: Документарни филм о инциденту у Рачку 23. марта 2009 Рачак — лажи и истине.
- РТС: Блер добио личног „Викиликса“
Извори[уреди | уреди извор]
- The Emperor’s New Clothes (језик: енглески)