НИН

За друго значење, погледајте чланак НИН (вишезначна одредница).

Лого НИН-а

Недељне информативне новине је недељни лист који излази у Србији.

Први број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара 1935. После 26 бројева забрањен је септембра 1935. НИН је поново почео да излази 7. јануара 1951. године у Београду, а 26. јуна 2008. године је изашао његов јубиларни 3.000 број. Нин; Недељне информативне новине, лист за политичка, друштвена и културна питања покренула је 1935. група интелектуалаца од којих су многи били чланови Комунистичке партије. У првој серији Недељне информативне новине – НИН штампане су латиницом. Ужу редакцију сањавали су Светозар Поповић и др Војислав Вучковић који су пред тадашњим властима фингирали као „власници" то јест уредници листа. Веселин Маслеша био је одговоран за лист пред Комунистичком партијом, а чланови колегија били су Јован Поповић, др Ото Крстановић, Божидар Аџија. Око НИН-а су се окупили Ђорђе Андрејевић-Кун, Чедомир Миндеровић, Ото Бихаљи-Мерин, Душан Матић. Александар Вучо, др Хуго Клајн, Радован Зоговић, Мирко Кујачић, Мирко Бањевић, Љуба Поповић, Ное Живановић, Драган Бераковић, инж. Никола Петровић, Ђурђе Теодоровић. Стварна редакција била је у стану Јована Поповића у Београдској улици, званична, за власти, у Цвијићевој улици у Београду код Светислава Поповића. Од 26. јануара 1935. до 7. септембра 1935. изишло је 26 бројева а онда је полиција Краљевине Југославије онемогућила даље издавање НИН-а.

Шеснаест година по после штампања првог броја НИН- а група новинара “Младог бораца", омладинског листа заложила се за покретање новог листа и 7. јануара 1951. године, нови НИН је поново покренут. Нови НИН је настао у национализованој соби за спавање бившег власника београдског дневног листа „Правда" Манојла Сокића у Влајковићевој улици-бр. 8 на И спрату у стану претвореном у редакцију. То је тада припадало Издавачком предузећу Глас. НИН-овом имену кумовао је Моша Пијаде. По изразу, НИН је у то време био такозвани опиниен магазин – лист у коме су доминирали коментари и репортаже.

У том периоду окосницу редакције сачињавали су Стеван Мајсторовић, Надан Пашић, Ера Ратковић, Тика Лешић, Миша Хабул и други. После периода самосталног деловања НИН 1958. године улази у новинско-издавачку кућу Политика На њусмагазинску формулу и на колорну штампу НИН је прешао 4. априла 1971. године. Идејни творац и реализатор те промене је Фране Барбијери, тадашњи главни утредник и Сергије Лукач, оснивач катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду. НИН од тада негује журналистичку синтезу, а од новинарских форми највише користи чланак, је у извесној мери задржана и коментаторска, опинион форма.

Због обрачуна Савеза комуниста с либералима Барбијери је смењен, али је њусмагазинска формула задржана. После краће кризе између 1973 и 1975. у периоду када је главни уредник био Драган Марковић у НИН је дошла нова генерација новинара Богдан Тирнанић, Мирко Кларин, Стеван Никшић, Милан Милошевић, Теодор Анђелић, Алексадар Тијанић, Слободанка Аст, Зоран Јеличић, Душан Величковић. У том периоду НИН је имао највећи тираж у својој историји који је достизао 180.000 продатих примерача 1981.

После Осме седнице ЦК СКЈ у НИН-у је 1987-88. отворен нови “партијски сличај”, смењује се тадашњи уређивачки колегијум, а две године касније из њега излази група новинара која са групом београдских дисидената оснива редакцију недељника Време. Године 1992. у НИН-у избија штрајк, после кога се он издваја из Издавачке куће Политика и делује самостално. У марту 2009. Новинско-издавачко предузеће НИН продато је за 810 хиљада евра компанији Рингиер, која оседује и лист Блиц.

Галерија

• 

Главни и одговорни уредници

• Веселин Маслеша
• Најдан Пашић
• Стеван Мајсторовић
• Ђорђе Раденковић
• Фране Бабијери
• Драган Марковић
• Мирко Ђекић
• Теодор Анђелић
• Стеван Никшић
• Душан Величковић
• Милован Мило Глигоријевић
• Слободан Рељић
• Срђан Радуловић
• Небојша Спаић

Види још

• НИН-ова награда

Спољашње везе

• Званична интернет страна
• НИН архива

Литература

• Слободан Рељић: Бренд за XXI век.