НИН-ова награда
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, а додељује је НИН. НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић и Живојин Павловић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964). Награда је до сада свега четири пута додељена женама-писцима - Дубравки Угрешић 1988. године, Светлани Велмар-Јанковић 1995. године Гроздани Олујић 2009. и Гордани Ћирјанић 2010. године. Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић са романом „Црвени петао лети према небу“. Међутим, Булатовић је касније, 1975, ипак добио НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“. НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за „Пешчаник“, и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за „Хлеб и страх“. О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова.
Добитници [уреди]
Досадашњи добитници НИН-ове награде су:
- 1954. Добрица Ћосић - „Корени“
- 1955. Мирко Божић - „Неисплакани“
- 1956. Оскар Давичо - „Бетон и свици“
- 1957. Александар Вучо - „Мртве јавке“
- 1958. Бранко Ћопић - „Не тугуј, бронзана стражо“
- 1959. Награда није додељена
- 1960. Радомир Константиновић - „Излазак“
- 1961. Добрица Ћосић - „Деобе“
- 1962. Мирослав Крлежа - „Заставе“
- 1963. Оскар Давичо - „Глади“
- 1964. Оскар Давичо - „Тајне“
- 1965. Ранко Маринковић - „Киклоп“
- 1966. Меша Селимовић - „Дервиш и смрт“
- 1967. Ерих Кош - „Мрежа“
- 1968. Слободан Новак - „Мириси, злато, тамјан“
- 1969. Бора Ћосић - „Улога моје породице у светској револуцији“
- 1970. Борислав Пекић - „Ходочашће Арсенија Његована“
- 1971. Милош Црњански - „Роман о Лондону“
- 1972. Данило Киш - „Пешчаник“
- 1973. Михаило Лалић - „Ратна срећа“
- 1974. Јуре Франичевић Плочар - „Вир“
- 1975. Миодраг Булатовић - „Људи са четири прста“
- 1976. Александар Тишма - „Употреба човека“
- 1977. Петко Војнић Пурчар - „Дом све даљи“
- 1978. Мирко Ковач - „Врата од утробе“
- 1979. Павле Угринов - „Задат живот“
- 1980. Слободан Селенић - „Пријатељи“
- 1981. Павао Павличић - „Вечерњи акт“
- 1982. Антоније Исаковић - „Трен 2“
- 1983. Драгослав Михаиловић - „Чизмаши“
- 1984. Милорад Павић - „Хазарски речник“
- 1985. Живојин Павловић - „Зид смрти“
- 1986. Видосав Стевановић - „Тестамент“
- 1987. Воја Чолановић - „Зебња на расклапање“
- 1988. Дубравка Угрешић - „Форсирање романа реке“
- 1989. Војислав Лубарда - „Вазнесење“
- 1990. Мирослав Јосић Вишњић - „Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба“
- 1991. Милисав Савић - „Хлеб и страх“
- 1992. Живојин Павловић - „Лапот“
- 1993. Радослав Петковић - „Судбина и коментари“
- 1994. Владимир Арсенијевић - „У потпалубљу“
- 1995. Светлана Велмар Јанковић - „Бездно“
- 1996. Давид Албахари - „Мамац“
- 1997. Милован Данојлић - „Ослободиоци и издајници“
- 1998. Данило Николић - „Фајронт у Гргетегу“
- 1999. Максимилијан Еренрајх Остојић - „Карактеристика“
- 2000. Горан Петровић - „Ситничарница 'Код срећне руке'“
- 2001. Зоран Ћирић - „Хобо“
- 2002. Младен Марков - „Укоп оца“
- 2003. Владан Матијевић - „Писац из далека“
- 2004. Владимир Тасић - „Киша и хартија“
- 2005. Миро Вуксановић - „Семољ земља“
- 2006. Светислав Басара - „Успон и пад Паркинсонове болести“[1]
- 2007. Драган Великић - „Руски прозор“
- 2008. Владимир Пиштало - „Тесла, портрет међу маскама“[2]
- 2009. Гроздана Олујић - „Гласови у ветру“[3]
- 2010. Гордана Ћирјанић - „Оно што одувек желиш“[4]
- 2011. Слободан Тишма - „Бернардијева соба“
- 2012. Александар Гаталица - „Велики рат“[5]
Извори [уреди]
- ^ http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/4/34036/
- ^ Blic Online | Knjiga o životu Nikole Tesle, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ http://www.beta.co.yu/?tip=article&kategorija=kultura&ida=2242341&id=&ime=
- ^ НИН-ова награда Гордани Ћирјанић : Вести култура и забава : ПОЛИТИКА, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Blic Online | Aleksandar Gatalica dobitnik NIN-ove nagrade, Приступљено 13. 4. 2013.
