НК-33

Из Википедије, слободне енциклопедије
Модел мотора НК-33 са продужетком млазнице.

НК-33 и НК-43 су ракетни мотори дизајнирани и произведени крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века од стране Дизајнерског бироа Кузњецов. Били су намењени за погон ракете Н-1 која је требала да пошаље совјетске космонауте на Месец. НК-33 је мотор са најбољим односом тежине и потиска од свих ракетних мотора до сада (мотор Мерлин 1Д је у тестовима постигао већи али још није у употреби[1]) а да притом постиже веома висок специфични импулс. По многим параметрима НК-33 се сматра за најбољи мотор икада направљен погоњен на мешавину течног кисеоника и керозина.[2]

НК-43 је сличан мотору НК-33, али је дизајниран за горњу фазу ракете. Има дужу млазницу која је прилагођена за сагоревање на већим висинама при веома ниском притиску или у вакууму. Ове модификације му дају већи потисак и специфични импулс, али га чини дужим и тежим.

Мотори који су били складиштени у Русији успешно су тестирани 2010. године за употребу на новој ракети Антарес коју развија америчка компанија Орбитал сајенсес[3]

Мотор НК-33, преименован у АЈ26, на тестирању.
Мотор НК-33, преименован у АЈ26, на тестирању.
Испорука мотора НК-33.
Испорука мотора НК-33.
Администратор агенције НАСА посматра тестирање мотора НК-33.
Администратор агенције НАСА посматра тестирање мотора НК-33.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Space Exploration Technologies Corporation - Press, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ „NK-33 and NK-43 Rocket Engines“. 
  3. ^ Clark, Stephen (15. 3. 2010.). „Aerojet confirms Russian engine is ready for duty“. Spaceflight Now Приступљено 18. 3. 2010.. 

Спољашње везе[уреди]