Нова српска демократија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са НОВА)
Нова српска демократија
Лого Нове српске демократије
СкраћеницаНСД — НОВА
ПредседникАндрија Мандић
ГласноговорникМарко Ковачевић
ПредсједништвоСлавен Радуновић
Милутин Ђукановић
др Страхиња Булајић
др Будимир Алексић
Симонида Кордић
Емило Лабудовић
Јован Јоле Вучуровић
Дејан Ђуровић
Катарина Пулетић
Наташа Јеврић
Миладин Тмушић
др Раде Ранитовић
КоалицијаЗа будућност Црне Горе
Основана24. јануар 2009.
ПретходникСрпска народна странка и Народна социјалистичка странка Црне Горе.
СедиштеПодгорица,
 Црна Гора
ИдеологијаСрпско-црногорски унионизам[1]
Друштвени конзервативизам
Политичка позицијаДесница
Скупштина Црне Горе
9 / 81
Локалне скупштине
88 / 847
Веб-сајт
www.nova.org.me

Нова српска демократија (НСД, односно НОВА) је политичка странка у Црној Гори, која се бори за принципе парламентарне демократије, за равноправност и конститутивност српског народа у Црној Гори, поштовање људских права и слобода, правну државу, ефикасну привреду и остала начела садржана у страначком програму.[2] Предсједник НСД је Андрија Мандић, а сједиште странке је у Подгорици.[3]

Нова српска демократија је од оснивања 2012, па до гашења коалиције 2023. била чланица коалиције Демократски фронт.

Нова српска демократија је оснивач коалиције За будућност Црне Горе, заједно са Демократском народном партијом.

Настанак[уреди | уреди извор]

Симбол коалиције Демократски фронт (ДФ), у чијем је оснивању 2012. године учествовала и НСД

Нова српска демократија (НСД) је настала крајем јануара 2009. године, уједињењем већинског дијела дотадашње Српске народне странке (СНС) са већинским дијелом љевичарске Народне социјалистичке странке Црне Горе (НСС). До уједињења је дошло након низа политичких потреса и сукоба унутар коалиције под називом Српска листа.

Процес уједињења је био покренут средином новембра 2008. године, када је руководство СНС предложило да се тадашња коалиција Српска листа трансформише у јединствену политичку странку, која би постала стожер за шире организационо обједињавање српских и просрпских политичких снага у Црној Гори.[4] Иако је ова иницијатива наишла на почетно одобравање, убрзо се показало да се део руководства СНС залаже за редефинисање страначког програма на новим, грађанским основама, што је подразумевало одустајање од српске одреднице у називу будуће јединствене странке. Таква неочекивана залагања изазвала су узнемирење у страначким редовима, а такође су довела и до негативних реакција међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе.[5][6][7][8]

Услед негодовања у страначкој бази и широј српској јавности, руководство СНС је средином децембра 2008. године одлучило да одустане од првобитне замисли о изостављању српске одреднице из назива будуће уједињене странке,[9] али то није довело до обнове унутрашњег страначког јединства, нити до обнове повјерења међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе, тако да је замисао о ширем политичком обједињавању на крају доживјела неуспјех, пошто се у пракси свела на већински дио СНС и љевичарску Народну социјалистичку странку Црне Горе (НСС). Ове двије странке су се почетком 2009. године ујединиле у нову странку, под називом: Нова српска демократија, а за првог председника НСД изабран је Андрија Мандић, дотадашњи предсједник СНС. За потпредсједника изабран је Славен Радуновић, док је за предсједника Извршног одбора изабран Милутин Ђукановић.[10]

Дјелатност[уреди | уреди извор]

Андрија Мандић, предсједник НСД
Миодраг Лекић, предсједнички кандидат (2013), кога је подржала и Нова српска демократија
Младен Бојанић, предсједнички кандидат (2018), кога је подржала и Нова српска демократија

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани крајем марта 2009. године, НСД је наступила самостално, освојивши 29,883 гласова (9,06%), односно осам посланичких мандата, што је било испод очекивања страначког руководства. Иако је носилац изборне листе НСД био њен предсједник Андрија Мандић, број освојених гласова је био двоструко мањи у односу на укупан број гласова (64,473) које је Мандић добио као кандидат на ранијим предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у априлу 2008. године. Пошто изборне листе осталих српских странака нијесу успјеле да пређу изборни цензус, НСД је тиме постала једина српска странка у Скупштини Црне Горе.

Демократски фронт[уреди | уреди извор]

У јулу 2012. године, НСД је учествовала у стварању политичке коалиције под називом Демократски фронт, за чијег је челника изабран Миодраг Лекић, који је у то вријеме био нестраначка личност.[11]

Пошто је Демократски фронт настао као производ политичког компромиса између српских (НСД) и суверенистичких (ПЗП) чинилаца, руководство НСД је приликом усаглашавања коалиционог програма учинила одређене уступке.

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2012. године, НСД је наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 82.773 гласова (22,82%), односно 20 посланичких мандата, од чега је НСД добила 8 мандата.

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2013. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала кандидатуру Миодрага Лекића, који је освојио 154,289 гласова (48.79%), изгубивши изборе у првом кругу.[12]

На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2013. године, за предсједника је по други пут изабран Андрија Мандић. За замјеника предсједника НСД изабран је Горан Даниловић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић и Славен Радуновић.[13]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2016. године, НСД је поново наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 77.784 гласова (20,32%), односно 18 посланичких мандата, од чега је НСД добила 8 мандата.

На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2017. године, за предсједника је по трећи пут изабран Андрија Мандић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић, Славен Радуновић и Симонида Кордић.[14]

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2018. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала независног кандидата Младена Бојанића, који је освојио 111.711 гласова (33,40%), изгубивши изборе у првом кругу.[15]

За будућност Црне Горе и крај Демократског фронта[уреди | уреди извор]

На парламентарним изборима који су у Црној Гори одржани у августу 2020. године, НСД је наступила у оквиру коалиције За будућност Црне Горе, која је освојила 133.261 гласова (32.55%), односно 27 посланичких мандата, од чега је Новој српској демократији припало 9 мандата.

На локалним изборима одржаним 2020, 2021 и 2022. године, Нова српска демократија је наступила у разним оквирима. Предсједнике Општина има у градовима: Никшић, Пљевља, Будва, Беране и Мојковац, док у градовима: Андријевица, Херцег Нови, Даниловград, Жабљак има предсједника Скупштине Општине.

На парламентарним изборима који су у Црној Гори одржани у августу 2020. године, НСД је наступила у оквиру коалиције За будућност Црне Горе, која је освојила 44.565 гласова (14.74%), односно 13 посланичких мандата, од чега је Новој српској демократији припало 9 мандата.

Симболи[уреди | уреди извор]

Застава Нове српске демократије

Симбол Нове српске демократије је плави квадрат, што је ознака политичког конзервативизма. Страначка застава је српска тробојка, а крсна слава странке је Свети Василије Острошки. На политичким скуповима и свечаностима у организацији НСД изводи се свесрпска химна “Боже правде“ и свечана пјесма „Онамо, ’намо“.[16]

Посланички клуб[уреди | уреди извор]

Предсједници општина[уреди | уреди извор]

  • Марко Ковачевић, председник општине Никшић
  • Дарио Вранеш, предсједник општине Пљевља
  • Вуко Тодоровић, предсједник општине Беране
  • Веско Делић, предсједник општине Мојковац
  • Мило Божовић, предсједник општине Будва

Изборни резултати[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Избори Коалиција # гласова % од важећих # посланика Лидер
2009 29.883 9,06%
8 / 81
 		Андрија Мандић
2012 Демократски фронт 82.773 22,82%
20 / 81
2016 77.784 20,32%
18 / 81
2020 За будућност Црне Горе 133.261 32,55%
27 / 81
2023 За будућност Црне Горе 44.565 14,74%
13 / 81

Председнички избори[уреди | уреди извор]

Избори Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Детаљи
2013 Миодраг Лекић Раст2. 154.289 48,8% без другог круга Нестраначки кандидат Демократског фронта
2018 Младен Бојанић Пад2. 111.711 33,4% без другог круга Нестраначки кандидат Демократског фронта
2023 Андрија Мандић Пад3. 65.394 19,32% подржао Јакова Милатовића

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ . RTCG. 21. 5. 2017 https://rtcg.me/vijesti/politika/166477/nemamo-razloga-da-slavimo-21-maj.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Програм НСД
  3. ^ Статут НСД
  4. ^ Вечерње новости (2008): Мандић: Сви Срби - у једној партији
  5. ^ Вечерње новости (2008): Мандић узалуд призива Србе
  6. ^ Вечерње новости (2008): Расуло у опозицији
  7. ^ Mondo (2008): Momir Bulatović mijenja neposlušne?!
  8. ^ PCNEN (2008): SNS u nedjelju o transformaciji SL
  9. ^ PCNEN (2008): GO SNS inicirao stvaranje nove stranke
  10. ^ Вечерње новости (2009): Мандић лидер Нове српске демократије
  11. ^ Вечерње новости (2012): ЦГ: Основан ”Демократски фронт”
  12. ^ Vijesti (2013): Lekić kandidat za predsjednika Crne Gore
  13. ^ Analitika (2013): Reizabrano rukovodstvo Nove
  14. ^ Vijesti (2017): Mandić predsjednik, Emilo Labudović među potpredsjednicima Nove
  15. ^ Antena M (2019): Nakon URA-e i Demokrata, i DF podržao predsjedničku kandidaturu Mladena Bojanića
  16. ^ Статут Нове српске демократије

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нова_српска_демократија&oldid=27555246”