Нагон

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нагон је у биологији, инстиктивно аутоматско понашање организма које се темељи на наслеђеним механизмима и не зависи од искуства. То је генетички програмиран импулс, који усмерава пажњу организма на одређену врсту дражи. Зато нагон представља тежњу да се дела са сврхом и понашање се усмерава ка одређеном циљу. Психоанализа је прва почела да користи овај термин, означивши њиме количину и снагу енергије којом располаже свака особа, чиме се осигурава одржавање јединке у оквиру врсте. Према Фројду, у односу на човека, нагон је гранични концепт између психичког и соматског и представља стање тензије, прилив унутрашњих порива који захтева растерећење. Суштина нагона је што он потиче из „извора” унутрашњости организма, што делује као константна сила те не може бити савладан активностима избегавања и негирања.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]