Надаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Надаљ

Центар Надаља и православна црква у позадини
Центар Надаља и православна црква у позадини

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Србобран
Становништво
Становништво (2011) 2202
Густина становништва 66 ст/km²
Положај
Координате 45°30′15″N 19°55′11″E / 45.504166, 19.919833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 81 m
Површина 33,6 km²
Надаљ на мапи Србије
{{{alt}}}
Надаљ
Надаљ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21216
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 30′ 15" СГШ, 19° 55′ 11" ИГД

Надаљ (мађ. Nádalja) је село које се налази у општини Србобран у Јужнобачком округу. Село има већинско српско становништво, а број становника према попису из 2002. је био 2.202. Село су основали српски граничари између 1800. и 1801. године. Главно занимање становништва је пољопривреда.

Географски положај[уреди]

Надаљ се налази у Бачкој, на надморској висини од 80 метара. На 2,5 километра источно од центра села пролази регионални пут Нови Сад - Бечеј, а западно, на удаљености од 9,5 километра је међународни пут Беч - Истанбул. Ова два пута су преко Надаља, Турије и Србобрана повезана локалним путем. Северозападни део надаљског атара пресеца пруга Сомбор - Бечеј, која је од села удаљена 3,6 km. Велики бачки канал обележава северну границу надаљског атара, а удаљеност од села је 1,7 km.

Историја[уреди]

Железнички мост преко Великог бачког канала код Надаља.

На земљишту где се налази данашње село и атар Надаљ пре оснивања је постојала истоимена пустара која је припадала Шајкашком батаљону, делу Војне границе. Село је основано 1800-1801, а већина првих Надаљчана се доселила из села Чеб, пошто је државна комора продала село мађарском велепоседнику Марфију. Од оснивања до 1809, Надаљ и Чуруг су сачињавали једну чету Шајкашког батаљона, а од јануара 1809, Надаљ је одвојен од Чуруга и спојен са Госпођинцима у једну чету. Сељаци у Војној граници су били ослобођени феудалних обавеза, али су заузврат морали да ратују за рачун Аустрије. У аустријским ратовим против Наполеона учествовали су и шајкаши из Надаља. 1816. село је задесила велика поплава. Од тада па до револуције 1848/49, село је напредовало, нарочито у погледу сточарства.

У револуцији 1848/49 и рату против мађарских револуционара, Надаљ је заузимао стратешки важан положај као део одбрамбеног система „Србобран“, пошто се налазио између Сентомаша и Фелдвара. Шајкаши из Надаља су учествовали у биткама за Сентомаш (13/14. јун, август, 21. септембар 1848) Међутим, након четврте битке код Сентомаша (3. априла 1849), мађарска војска је ушла у село и спалила га.

Након завршетка револуције, Надаљ и Шајкашки батаљон су укључени у састав Војводства Србије и Тамишког Баната, али су остали под посебном војном управом. Пораз Аустрије у рату против Италије и Француске (1859) је довео до збацивања Баховог апсолутизма, а децембра 1860. и до укидања Војводства Србије и Тамишког Баната. Територија Војводине је дошла под жупанијску управу, али је Војна граница и даље остала под војном управом. Аустроугарском нагодбом из 1867. дотадашња јединствена Аустрија је подељена на Аустрију и Угарску, а територија данашње Војводине се налазила у саставу Угарске. Наредбом Фрање Јосифа од 9. јуна 1872. укинут је Шајкашки батаљон, а законом из 1873. је укључен у састав Бачко-бодрошке жупаније. Територија развојаченог батаљона је подељена на жабаљски и тителски срез, а Надаљ је припао жабаљском срезу. Овакво стање је остало до краја Првог светског рата 1918. У овом периоду је вршен покушај мађаризације са циљем стварања хомогеније Угарске.

Католичка црква у Надаљу

На Великој народној скупштини Војводине одржаној у Новом Саду 25. новембар 1918. донесена је одлука да се Бачка, Банат и Барања прикључе новој држави Срба, Хрвата и Словенаца. У новој југословенској држави је 1919. почела да се врши аграрна реформа. Сиромашним сељацима је у почетку дељена земља у поседу надаљске политичке општине, као и са поседа породице Ане Фернбах из Темерина, која је дуго ометала спровођење реформе. Сиромашним сељацима мађарске и немачке народности није било омогућено да добију земљу. Истовремено су надаљски добровољци са Солунског и Добруџанског фронта добили земљу са поседа Српске православне црквене општине (која није била предмет аграрне реформе), уз прећутну сагласност црквене општине. Међутим, 1920, након учвршћивања власти у новој држави и јењавања победничког расположења, Српска православна црквена општина је предузела све мере да уклони добровољце са своје земље и дошла је у отворени сукоб са њима. Ова ј спор је решен судским путем у корист црквене општине тек 1922. На основу расположиве документације, стиче се утисак да су до 1921. сви заинтересовани добили земљу, па је Жупанијски аграрни уред у Новом Саду доделио сељацима из Тараша, са друге стране Тисе, око 647 кј надаљске ритске земље. 3. септембра 1920. је донета Уредба о издавању земљишта великих поседа у четворогодишњи закуп, којом је реформа продужена за још четири године. Ова одлуке је лоше деловала и на земљопоседнике и на аграрне интересанте, јер њоме није решено ко је правни власник одузете и раздељене земље. Притиснути тим проблемом, надаљски сељаци нису имали интереса да интензивно обрађују земљу, што је условило ниске приносе. 1925 је озакоњен добровољни откуп велепоседничке земље, који је подразумевао слободну нагодбу између власника одузете земље и онога који ју је обрађивао. Нове правне околоности су више одговарале велепоседницима, па је и у Надаљу закуп продужаван из године у годину. Добровољни откуп није био у потпуности окончан до пропасти Краљевине Југославије, но без обзира на то, сељаци су је несметано обрађивали, а власничко право су добили после 1945, односно аграрним законима социјалистичке Југославије.

Војска Хортијеве Мађарске је током Априлског рата ушла у Надаљ 13. априла 1941. Како је Мађарска сматрала Бачку својим интегралним делом, војне власти су вршиле мобилизацију сеоских младића у војне и радничке јединице, које су касније упућиване на фронтове. Током рата, у селу се налазило неколико партизанских база и склоништа. Надаљ је ослободила III чета II шајкашког одреда 22. октобра 1944. Десетак дана по ослобођењу места у Надаљ су стигли припадници Црвене армије, а на ливади изван села је био аеродром 165. и 166. ловачког пука из састава ваздушник снага под командом генерала Андреја Витрука. Почетком 1945. са аеродрома поред Надаља ратне задатске су извршавали 422. јуришни и 112. ловачки пук. Укупно је у Другом светском рату погинуло 74 мештана.

Демографија[уреди]

Салаш Момчила Тапавице изван Надаља

У насељу Надаљ живи 1702 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 765 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2554 [1]
1953. 2490
1961. 2441
1971. 2163
1981. 2042
1991. 1952 1942
2002. 2223 2202
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.794 81,47%
Мађари
  
163 7,40%
Роми
  
82 3,72%
Југословени
  
56 2,54%
Муслимани
  
16 0,72%
Русини
  
15 0,68%
Хрвати
  
8 0,36%
Црногорци
  
6 0,27%
Руси
  
6 0,27%
Немци
  
6 0,27%
Македонци
  
3 0,13%
Украјинци
  
2 0,09%
Румуни
  
2 0,09%
Словаци
  
1 0,04%
Буњевци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
18 0,81%


Привреда[уреди]

Главно занимање становника Надаља је пољопривреда. У селу од индустрије постоји само циглана.

Познати Надаљчани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Надаљ