Наковањ
Наковањ је приручна алатка. Састоји се од тешког масивног блока стене или метала. Користи се при обради предмета уз помоћ чекића или длета. Наковње су користиле занатилије од касног неолита - ковачи који су обрађивали метал, али је коришћен и много раније, првенстевено за обраду камена.
Садржај |
[уреди] Типови наковња
Постоје различити типови наковања, у зависности од потреба различитих занатлија. Типичан наковањ металаца има равно лице на којем се обликује метал, мекши задњи део за дељање и рог са предње стране за савијање метала. Неки наковњи имају и реп. Већина наковања из последња два века имају и по две рупе на лицу, које служе за уметање разноразног алата, а понеки и више таквих рупа како би се задовољила потреба за различитим типовима алатки.
[уреди] Изглед
Типичан наковањ металских радника са рогом на врху, је био уобичајен призор у ковачницама, али се данас чешће виђа по цртаним филмовима, као на пример у Птици Тркачици где наковањ врло често пада на главу Пери Којоту. Види: наковањологија, физика у цртаћима и Јосемајт Сем
Наковањ се често спомињао у древним грчким и египатским списима, укључујући ту и радове Хомера (8. век пре Христа). Наковњи су били усавршени током средњег века када је обрада гвожђа била уобичајена пракса.
[уреди] Наковњи и музика
Наковњи су се користили као перкусионистички инструменти у неколико познатих музичких композиција, укључујући Вердијеву (Trovatore) (1853), Вагнерову (Das Rheingold) (1854), тему из филма Терминатор, и комаде Лилија (Lully). Постоје и барем две познате композиције под именом Наковањ полка , једна је од Алберта Парлова (Albert Parlow), а друга од Штрауса (у којој перкусиониста традиционално носи кожну кецељу ковача).
[уреди] Веровања
Наковањ је имао посебан карактер култног предмета. Постојало је веровање да наковањ треба да искују девет ковача, ноћу уочи суботе када је пун месец. На наковањ се лепила свећа и пред њим молило Богу, а кадио се тамјаном уочи великих празника! На наковњу се вршило заклињање. Ударањем чекића у наковањ су се истеривале зле силе, док се вода са наковња сматрала лековитом! Постојало је веровање да сваки ковач треба барем једном годишње да лупи чекићем о наковањ да би обновио ланац којим је везан Ђаво. То се најчешће радило пред Божић.
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века - студија - Даница Ђокић 1995.
