Наково

Координате: 45° 52′ 16″ С; 20° 34′ 01″ И / 45.871° С; 20.567° И / 45.871; 20.567
С Википедије, слободне енциклопедије
Наково
Православна црква у Накову
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 1.918
 — густина113/km2
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 16″ С; 20° 34′ 01″ И / 45.871° С; 20.567° И / 45.871; 20.567
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина91 m
Површина21,4 km2
Наково на карти Србије
Наково
Наково
Наково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23311
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.

Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла. Кристифор Нако, у уговору са насељеним Мађарима, захтева да се место преименује у Накофалва.[1]

1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Почетком 20. века у Накофалви је било 4 Србина.[2]

Број становника у насељу 1911. године расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.

Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новобразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а по пописима од 1961. године примећује се смањење становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.438
1953. 3.524
1961. 3.378
1971. 2.834
1981. 2.604
1991. 2.525 2.486
2002. 2.419 2.434
2011. 1.918
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.301 95,12%
Југословени
  
46 1,90%
Мађари
  
19 0,78%
Црногорци
  
11 0,45%
Словаци
  
3 0,12%
Хрвати
  
2 0,08%
Украјинци
  
2 0,08%
Словенци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Буњевци
  
1 0,04%
непознато
  
9 0,37%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Гранични прелаз[уреди | уреди извор]

Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије.[6] Са румунске стране, претходно је постојала гранична рампа, као и табла која означава крај насеља.[7] Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Тако је, након 20 година паузе, прелаз поново оспособљен за употребу, док се у наредном пероду радило на припремању услова за непрекидно пропуштање возила током читавог дана.[8][9] Радови на реконструкцији инфраструктуре завршени су 2019. године,[10] када је изграђена и бициклистичка стаза која повезује насеља са обе стране границе.[11]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Званична презентација Града Кикинде; Наково приступљено 24.10.2019.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „Премијери отворили прелаз Наково - Лунга”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 8. 11. 2014. Приступљено 17. 11. 2019. 
  7. ^ „Гранична рампа, Лунга”. Гугл мапе. август 2012. Приступљено 17. 11. 2019. 
  8. ^ „KIKINĐANI PRESREĆNI: Granični prelaz Nakovo-Lunga uskoro će raditi 24 sata”. Курир. 15. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2019. 
  9. ^ „Saradnja sa Rumunijom unaprediće prelaz Nakovo-Lunga”. banat.rs. 1. 9. 2017. Приступљено 17. 11. 2019. 
  10. ^ Новаковић, Миле (4. 6. 2019). „Отварање прелаза Наково скраћује пут до Темишвара и Арада”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 17. 11. 2019. 
  11. ^ Поповић, Татјана (14. 8. 2019). „Обновљен гранични прелаз Наково – Лунга, бициклистичка стаза спаја Србију и Румунију”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 17. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]