Намди Азикиве

С Википедије, слободне енциклопедије
Намди Азикиве
Азикиве 1967. године
Лични подаци
Датум рођења(1904-11-16)16. новембар 1904.
Место рођењаЗунгуру, Нигерија
Датум смрти11. мај 1996.(1996-05-11) (91 год.)
Место смртиНсука, Нигерија
РелигијаХришћанство[1]
ПрофесијаПолитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Национални конгрес Нигерије и Камеруна
1. председник Нигерије
1. октобар 1963 — 16. јануар 1966.
Претходникфункција установљена
НаследникЏонсон Агији-Иронси
Намди Азикиве, споменик

Бенџамин Намди Азикиве (енгл. Benjamin Nnamdi Azikiwe; Зунгуру, 16. новембар 1904Нсука, 11. мај 1996)[2] био је нигеријски политичар и први председник Нигерије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1904. године у месту Зунгеру, на северу земље, пореклом из народа Игбо. Образовао се на престижним домаћим и страним институцијама. На Универзитету у Пенсилванији је 1933. добио магистериј. Тамо је студирао заједно с Кваме Нкрумом.

Након повратка у земљу, запослио се као уредник у листу African Morning Post, а касније се преселио у Акру, где је био оснивачки уредник листа The West African Pilot, који је промовисао противколонијална стајалишта.[3] Био је успешан новинар и већина новинара који су почели радити након независности Нигерије прошли су његову обуку.

Основао је, заједно са Хербертом Меколијем, Национални конгрес Нигерије и Камеруна. Након постигнуте независности 1960, постао је генерални гувернер, а након проглашења републике 1963. године изабран је и за председника Нигерије.

Са власти је свргнут војним ударом 1966. године, заједно с осталим цивилним функционерима.

Народној странци Нигерије прикључио се 1978. године, те се 1979. и 1983. неуспешно кандидовао за председника. Након државног удара на Стару годину 1983, под принудом је напустио бављење политиком.

По вери је био хришћанин. Умро је у дубокој старости, 1996. године, након дуге болести, у комплексу учитељске болнице Универзитета у Нигерији, град Енугу.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

По њему је именован аеродром, те је на новчаници од 500 најра.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mamza, Paul. „Odd Men For Odd Political Jobs: Its Time Up!”. Dawodu.com. Segun Toyin Dawodu. Приступљено 9. 10. 2012. 
  2. ^ Wilson 1996, стр. 57
  3. ^ Smertin, Yuri (1977). Kwame Nkrumah. Moscow: Progress. стр. 9. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wilson, H.W. (1996). Current Biography Yearbook (57 изд.). H.W. Wilson. стр. 655. ISBN 978-0-8242-0908-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]