Намибијски рат за независност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Намибијски рат за независност
Део Хладног рата
Геополитичка ситуација 1978. године: државе пријатељски настројене према герилским покретима су обележене црвеном бојом, а Намибија плаво наранџастом бојом.
Геополитичка ситуација 1978. године: државе пријатељски настројене према герилским покретима су обележене црвеном бојом, а Намибија плаво наранџастом бојом.
Време: 26. август 1966 – 22. децембар 1988.
Локација: Намибија
Узрок рата:
Резултат: Влада ЈАР-а пристала на давање независности Намибији 1990. године; победа СВАПО-а на изборима
Промене у територији:
Сукобљене стране
Застава Јужноафричке Републике ЈАР
Подршка:
Flag of UNITA.svg УНИТА
Flag of South-West Africa People's Organisation.svg ПЛАН (СВАПО)
Flag of South West African National Union.svg СВАНУ
Movimento Popular de Libertação de Angola (bandeira).svg МПЛА
Застава Кубе Куба
Подршка:
African National Congress Flag.svg АНК
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка
Застава Замбије Замбија
Заповедници
Јачина
Јужноафричка Република 1989:[1][2]
30.743 војника ЈАР-а
22.000 војника територијалних снага Југозападне Африке
10.000 припадника паравојске
8.300 полицајаца
Flag of South-West Africa People's Organisation.svg 1989:[3]
32.000 герилаца
Губици
2.038-2.500 погинулих[4][5] 11.335 погинулих[6]
{{{подаци}}}

Намибијски рат за независност трајао је од 1966. до 1988. године. Био је то герилски рат између националистичке Југозападноафричке народне организације и расистичке владе Јужноафричке Републике која је подржавала апартхејд. Овај рат је био уско повезан с Јужноафричким граничним ратом.

Јужноафричка Република је управљала територијом познатом под именом Југозападна Африка која је освојена од Немачке након Првог светског рата. Године 1966. Генерална скупштина Организације уједињених нација опозвала је право ЈАР-у да влада територијом Југозападне Африке и да управу препусти УН-у. Јужноафричка Република одбила је да призна ову резолуцију, те је де факто и даље управљала територијом.[7]

Дана 26. августа 1966. године, герилске снаге СВАПО-а кренуле су у напад против Јужноафричких одбрамбених снага код села Омугулугвомбаше. Био је то први оружани сукоб у Намибијском рату за независност.[8] Тај дан у Намибији се слави као државни празник.

Рат је завршио потписивањем споразума у Њујорку 22. децембра 1988. године, којим је влада ЈАР-а пристала на давање независности Намибији. Независна Намибија проглашена је 21. марта 1990. године, а на изборима је СВАПО освојио 55 од 72 посланичка места у Националној скупштини Намибије, омогућујући им да формирају националну владу.[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13. 
  2. ^ Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1–305. 
  3. ^ http://www.greenstone.org/greenstone3/nzdl;jsessionid=0CCCFAAC3CF46BDE7A3168FF60CA9DE3?a=d&d=HASH57b66f5b80364b135e2d7a.7.2.np&c=hdl&sib=1&dt=&ec=&et=&p.a=b&p.s=ClassifierBrowse&p.sa=
  4. ^ Reginald Herbold Green. „Namibia : The road to Namibia - Britannica Online Encyclopedia“. Britannica.com Приступљено 11. 2. 2013. 
  5. ^ „SA Roll of Honour: List of Wars“. Justdone.co.za Приступљено 11. 2. 2013. 
  6. ^ „Military Chronicle of South-West Africa“. Rhodesia.nl Приступљено 11. 2. 2013. 
  7. ^ „Namibian War of Independence 1966-1988“. Armed Conflict Events Database Приступљено 11. 2. 2013. 
  8. ^ Petronella Sibeene (17. 4. 2009.). „Swapo Party Turns 49“. New Era. Archived from the original on 7. 9. 2012.. 
  9. ^ "Namibian Voters Deny Total Power to SWAPO," by Michael Johns, The Wall Street Journal, November 19, 1989..


Литература[уреди]

  • Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13. 
  • Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1–305. 


Спољашње везе[уреди]