Наоми Кембел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наоми Кембел
Naomi Campbell Cannes.jpg
Име Наоми Кембел
Датум рођења 22. мај 1970.
Место рођења Лондон, УК
Висина 177 cm
Боја косе црна
Боја очију смеђа
Мере 86-61-86 cm
Презентација

Наоми Кембел (енгл. Naomi Campbell; Лондон, 22. мај 1970) је британски супермодел. Откривена је сасвим случајно на улици у Лондону, кад је имала тек 15 година. Крајем 1980их и 1990их се убрајала међу три најпрепознатљивије и најтраженије моделе на свету[1] и била је међу шест модела из своје генерације који су проглашени супермоделима од стране света моде.[2]

Прво снимање јој је било за британски Ел (Elle). Радила је рекламне спотове, кампање, каталоге и ревије за многе познате модне куће и креаторе као што су Ралф Лорен и Ђани Версаче. Поред моде, бави се и глумом и певањем. Њен албум „Baby Woman“ продат је у милион примерака широм света. Такође се појављивала у спотовима неких познатих музичара као што су Џорџ Мајкл и Мајкл Џексон. Магазин „Пипл“ прогласио ју је за једну од 50 најлепших жена света 1991. године.

Младост[уреди]

Наоми је рођена у Лондону, а њена мајка Валери Морис је била пореклом Јамајчанка. На њену жељу, Наоми никада није упознала свог оца, који је напустио Валери када је била у четвртом месецу трудноће. Његовог имена нема на Наоминој крштеници; презиме Кембел је узето из другог брака њене мајке. Наоми Кембел је афро-јамајчанског порекла, као и кинеско-јамајчанског порекла преко очева мајке, чије је девојачко презиме било Минг. У породици, Наоми има млађег полубрата, Пјера, који је рођен 1985. године.

Наоми је детињство провела у Риму, где је њена мајка радила као модерна плесачица. Након њиховог повратка у Лондон, Наоми је боравила код својих рођака, зато што је мајка пословно била одсутна, путовала је Европом са плесачком трупом Фантастика. Од своје треће године, Наоми је похађала једну специјализовануплесну школу Barbara Speake Stage School, да би са десет година била примљена у чувену школу Italia Conti Academy of Theatre Arts, где је изучавала балет.

Каријера[уреди]

1978-86: Почеци каријере[уреди]

Наомино прво јавно појављивање је било када је она имала седам година, 1978. године, када се појавила у музичком споту Боба Марлија за песму „Is This Love“. Са дванаест година, наступала је у музичком споту „I'll Tumble 4 Ya“ групе Калчер Клаб, Године 1986, док је била још ученица италијанске академије, шефица једне агенције за моделе, Бет Болт, је запазила Наоми док је она разгледала лондонске излоге. Њена каријера је од тада врло брзо кренула узлазном путањом, јер је у априлу, непосредно пре њеног шеснаестог рођендана, појавила се на насловници британског магазина Ел.

1987-97: Интернационални успех[уреди]

Следећих неколико година, њен успех је знатно порастао: на модним пистама носила је одећу многих познатих дизајнера, попут Ђани Версача, Азедина Алаја и Исака Мизраха, и позирала пред објективима разних фотографа Петра Линдберга, Херба Ритса и Бруса Вебера. Крајем 1980их, поред Кристи Тарлингтон и Линде Евангелисте, убрајала се међу три најпрепознатљивије и најтраженије моделе своје генерације.

Када се суочила са дискриминацијом због боје коже, Кембелова је добила подршку својих пријатеља; касније је цитирала речи Тарлингтон и Линде Евангелисте које су њих две упутиле компанији Долче & Габана „Ако нећете примити Наоми, немојте ни нас две узимати.“ У децембру 1987. године, позирала је за насловницу британског магазина Вог, где жена црне пути није била на насловној страни више од 20 година, од 1966. У августу 1988, постала је, такође, прва црнкиња која се појавила на насловној страни француског Вога, након интервенције њеног пријатеља и ментора по имену Ив Сент Лорен, дизајнера који је запретио даће повући све своје рекламе из тог часописа уколико уредници наставе да одбијају стављање модела црне пути на насловницу. Наредне године, појавила се на насловној страни америчког Вога, и то на септембарском издању (September issue) које је традиционално највеће и најзначајније издање године.

Извори[уреди]

  1. ^ „Voguepedia – Christy Turlington“, Вог. Приступљено 2. јуна 2014.
  2. ^ „The Fall of the Supermodel“, Џоел Стеин, Тајм, 9. новембар 1998. Приступљено 2. јуна 2014.

Спољашње везе[уреди]