Напад на Дјеп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Дјепа
Део Другог светског рата
British Landing Craft on Beach at Dieppe.jpg
Време: 19. август 1942.
Локација: Крај града Дјепа
Резултат: Немачка победа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Канада Уједињено Краљевство
Канада и Британија
Трећи рајх
Трећи рајх
Заповедници
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
6,100 војника, 237 војних бродова 100 авиона бомбардера
Губици
4,384 мртвих, рањених или ухваћених
119 авиона
46 авиона
{{{подаци}}}

Напад на Дјеп, кодног назива Операција Јубилеј, догодио се 19. августа 1942. када су Савезници напали француски град Дјеп. Преко 6.000 војника требало је освојити и држати град те тестирати немачку одбрану и прикупити поверљиве податке. Такође, напад је требао намамити немачки Луфтвафе у велики, отворени сукоб. Напад је завршио тешком катастрофом за Савезнике.

Битка[уреди]

Увече, 18. августа 1942., готово 240 различитих савезничких бродова приближило се Француској превозећи инвазијске снаге према циљу. У зору следећег дана почиње искрцавање на француску обалу. Немачке снаге су затечене и потпуно изненађене. Иако немачким јединицама заповеда способан немачки генерал Цајцлер, сам Дјеп, место искрцавања бране немачке другоразредне постројбе, што ипак Савезницима неће да олакша посао.

Близу француске обале део савезничког инвазијског бродовља напросто је налетело на један немачки конвој. Одмах је дошло до размене ватре и паљбе. Иако су немачки бродови потопљени, посаде на обали су узбуњене и фактор изненађења је отпао. Након искрцавања на западном сектору командоси постижу успех уништењем битница обалног топништва код мјеста Варенгевил. Но, код градића Пус, Канађани су налетели на уску плажу врло стрмих литица начичкану њемачким фортификацијама на обали. Иако се неколико војника успело попети на обалу, велика већина остала је у води до појаса, под паљбом пушкомитраљеза и минобацача. Више од 200 војника канадских јединица овде је погинуло, а због снажне паљбе онемогућена је и правовремена евакуација, па су Канађани присиљени на предају. Од 27 тенкова који су се успјели искрцати на обалу, само 15 пробило се, али је налетевши на противоклопне препреке заустављени у напредовању.

Код мјеста Порвија Савезници су успешно извели искрцавање, те надиру три километра у унутрашњост где су снажном паљбом ипак заустављени. Присиљени су на повлачење и трпе велике губитке. Упркос очигледном неуспеху акције, савезничко заповедништво направило је и другу неопростиву војничку погрешку. На обалу су искрцане резервне снаге које такође страдавају под снажном паљбом. На послетку, у негде око 11.00 часова стиже заповед за прекид операције и преживели војници бродовима су пребачени у Уједињено Краљевство.

Последице[уреди]

Плажа у Дјепу непосредно после „Операције Јубилеј“

Након само неколико сати борбе готово 4.400 савезничких војника је погинуло, рањено или је заробљено. Током искрцавања дошло је и до велике ваздушне битке. Британски РАФ силно је настојао помоћи и заштитити јединице на земљи. У тој бици изгубљено је 106 британских и 13 канадских авиона. Луфтвафе је имала незнатне губитке у авионима.

Иако војнички погрешно, Савезници су нешто и научили: дошло се до врло значајних спознаја о амфибијском искрцавању, које ће се касније спровести у Нормандији. Савезничке постројбе научиле су да требају избегавати густе немачке фортификације на обали, потреба за темељним планирањем и поморско–ваздушно бомбардовање обале, потреба за обавештајном припремом акције, увезивање комуникација између јединица и израду специјалних возила за десант. Но, Немци су такође дошли до неких спознаја, па су касније надоградили и ојачали Атлантски бедем.

Како су највеће губитке имале управо канадске јединице, британском генералштабу упућена је замерка да животе војника из земаља Комонвелта држи много јефтинијим од живота британских војника.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]