Наполеонов кодекс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва страна оригиналног издања из 1804.

Прва у низу промена која је обележила 1804. годину јесте доношење Француског грађанског законика (Code civil), тзв. Наполеоновог кодекса.[1]

Доношење Законика[уреди]

Taj законски акт у припреми је био још од 1800. године, од стране постављене комисије. Наполеон је лично председавао државним седницама и учествовао у претресању црта закона. Међутим, услед сукоба између Бонапарте и представничких тела његово стварање одужило се још пуне три године. Коначно је 21. марта 1804. донесен на снагу и назван (Code Napoleon) Наполеоновим закоником. Енормном брзином достигао је светску славу јер је својим ефикасним и ефективним утицајем допринео променама у правном поретку на светском нивоу. У многим земљама тај кодекс има значај до дана данашњег.[2] Законик има око 2300 правила тј. норми које су обједињене у правне институте. Иначе, опет под утицајем римског права тј. институција, грађански законик је подељен на три дела. Наиме, римско право се делило на лица, ствари и тужбе. Римско право је било специфично у томе што је било обухваћено тужбама тако да где није било тужбе није било ни права. Тај принцип је напуштен у средњем веку и зато грађански законик нема тужбе. Него има следеће делове:

  • лица (статусно и породично право)
  • стварно право са облицима својине (стварно право)
  • нарочити начини стицања својине (облигационо право, наследно право, хипотекарно, брачно имовинско и застарелост о посесорној заштити)

Карактеристике Законика[уреди]

Француски грађански законик поседује изузетно префињен стил. Он је написан изузетно лепим франсуцким језиком. Формулације законика, осим лепоте, одликује прецизност и еластичност, При том, текст законика је разумљив како ученим правницима тако и обичном народу.

Грађански законик пролонгира слободу у скоро сваком смислу те речи, почевши од личне слободе, слободе рада, савести, одабира вере. Другим речима целокупну слободу на одабир начина живота и срећу. То је буквална потврда социалних начела из 1789. Зато је као симбол револуције био мрзак аристократији. Ипак, проглашењем ових права нико није гарантовао и њихово извршење. Штавише, кодекс је био нека врста признања ставки већ створених теком револуције, али никако тип закона који се заиста спроводио.

Ширење Француског грађанског законика и утицај[уреди]

Законик се ширио упоредо са Наполеоновим освајањима. Наполеон је освојио највећи део данашње Немачке, па је у тим деловима Немачке уведен Грађански законик, тако што је преведен на немачки језик. Он је ступио на снагу у Вестфалији, Хамбургу, Бадену и Биртембергу. Даље Француски грађански законик је уведен у Белгији и Холандији на француском језику. Пошто се примењивао у Италији преведен је на латински језик. Но и ван Европе Француски грађански законик је имао велику примену. Ту треба пре свега споменути Латинску Америку. Занимљиво је да Француски грађански законик, преведен на енглески језик важи у савезној држави Луизијани, која је некада била под француком влашћу, па после уступљена САД. Осим тога, утицај Француског грађанског законика осетио се у Африци (Алжир, Мароко, Египат, Тунис). Може се рећи да је извршио велики утицај на српске правнике. Међутим кнез Милош када му је понуђено да преведе Француски грађански законик на српски језик, истакао да је он сувише револуционаран, па је у Србији преведен нешто конзервативнији Аустријски општи грађански законик.

Извори[уреди]

  1. ^ "The Code Napoléon: French Legislation on Divorce", Exploring the European Past: Texts & Images, Second Edition, ed. Timothy E. Gregory (Mason: Thomson, 2007), 62-64.
  2. ^ Robert B. Holtman, The Napoleonic Revolution (Baton Rouge:Louisiana State University Press, 1981)

Литература[уреди]

др Милан Петровић, Милош Прица. Увод у велике правне системе, СВЕН Ниш, 2011. ISBN 978-86-7746-288-8.