Наполеонов кодекс

Прва страна оригиналног издања из 1804.

Прва у низу промена која је обележила 1804. годину јесте доношење Грађанског законика, тзв. Наполеоновог кодекса.

Овај законски акт у припреми је био још од 1800. године, од стране постављене комисије. Наполеон је лично председавао државним седницама и учествовао у претресању црта закона. Међутим, услед сукоба између Бонапарте и представничких тела његово стварање одужило се још пуне три године. Коначно је 21. марта 1804. донесен на снагу и назван Наполеоновим закоником. Енормном брзином достигао је светску славу јер је својим ефикасним и ефективним утицајем допринео променама у правном поретку на светском нивоу. У многим земљама тај кодекс има значај до дана данашњег.

Грађански законик пролонгира слободу у скоро сваком смислу те речи, почевши од личне слободе, слободе рада, савести, одабира вере. Другим речима целокупну слободу на одабир начина живота и срећу. То је буквална потврда социалних начела из 1789. Зато је као симбол револуције био мрзак аристократији. Ипак, проглашењем ових права нико није гарантовао и њихово извршење. Штавише, кодекс је био нека врста признања ставки већ створених теком револуције, али никако тип закона који се заиста спроводио.