Народна Република Албанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна Република Албанија
Republika Popullore e Shqipërisë
Застава Албаније Грб Албаније
Застава Грб
Albania 1956-1990.svg
Географија
Главни град Тирана
Површина 28.748 km²
Друштво
Званични језици албански
Валута Лек
Владавина
Облик владавине Народна република
Председник Рамиз Алија
Премијер Адил Чарчани
Догађаји
Проглашена Народна Република 11. јануара 1946.
Укинута 25. априла 1991.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Albania (1943-1944).svg Краљевина Албанија Албанија Flag of Albania.svg
Портал:Историја

Народна Република Албанија (алб. Republika Popullore e Shqipërisë) је била социјалистичка држава, проглашена јануара 1946. године. Уставом од 1976. године променила је назив у Народна Социјалистичка Република Албанија (алб. Republika Popullore Socialiste e Shqipërisë). Године 1992. променила је назив у Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë).

Историја Албаније
Coat of arms of Albania.svg

Овај чланак је део серије о
историји Албаније

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Албаније
"Албанци“ мозаик на згради Народног музеја у Тирани

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Алабније и Народноослободилачка борба Албаније

Током Другог светског рата Албанци су повели борбу против Италијана, који су 1939. године анектирали Албанију. Борбом је руководила албанска комунистичка партија, уз помоћ Народноослободилачког покрета Југославије.

Пред крај 1944. године читава Албанија је била ослобођена, а 1945. године је успостављена тзв. „власт народне демократије“. Децембра 1945. године одржани су избори за Уставотворну скупштину, на којима је листа Народноослободилачког фронта Албаније предвођена Енвером Хоџом освојила 93% гласова.

Скупштина је јануара 1946. године укинула монархију и прогласила Народну Републику Албанију. Убрзо после тога Албанија је добила свој први Устав, углавном, по угледу на Устав ФНРЈ, који је донесен, такође, 1946. године.

Године 1967. НР Албанија је проглашена првом атеистичком земљом у свету, а 1976. године добила је нови Устав којим је Албанија декларисана као „држава диктатуре пролетеријата, која изражава и брани права свих трудбеника“. У овом Уставу се још наводи да је Албанија ступила у етапу потпуне изградње социјалистичког друштва и да је њен циљ „остварење потпуне изградње социјализма и комунизма“. Истим уставом НР Албанија је променила назив у Народна Социјалистика Република Албанија.

Спољна политика НР Албаније се често радикално мењала. У почетку је Албанија имала изузетно добре односе са Југославијом, до 1948. године када је ступила Резолуција Информбироа. Потом се Албанија окреће Совјетском Савезу, али после смрти Јосифа Стаљина и почетка процеса „дестаљинизације“ у СССР-у, Албанија се окреће Кини. Добри односи са Народном Републиком Кином су трајали све до смрти Мао Цедунга.

Албанија је од 1955. године била чланица Варшавског пакта. Године 1961. престала да подржава савез, као резултат Кинеско-совјетске поделе, а званично се повукла из пакта 1968. године, после Совјетске интервенције у Чехословачкој.

Односи између Албаније и СФРЈ[уреди]

Споменик албанским партизанима у Тирани

Југославија је била прва земља, чланица антихитлеровске коалиције, која је признала владу Народне Републике Албаније, још априла 1945. године и са њом успоставила дипломатске односе. Залагала се да се Албанији призна статус савезничке земље и по том основу да ужива сва права која јој припадају. Југословенска влада је прихватила молбу Албаније и заступала и штитила њене интересе у 16 европских земаља, преко својих дипломатских и конзуларних представништава.

Након изузетно пријатељске сарадње две земље, после Резолуције Информбироа, јуна 1948. године, долази до изненадног и наглог заокрета у међудржавним односима. Албанија је само један дан после усвајања Резолуције једнострано раскинула чак 27 билатералних уговора, споразума и аранжмана. Одмах потом је затражила да сви југословенски стручњаци, саветници и специјалисти напусте Албанију у року од 48 часова. Почела је организована кампања против ФНРЈ у којој су учествовала штампа, радио, партијски и државни органи на челу са најодговорнијим албанским руководиоцима. О тој и таквој активности Албаније, Југославија је 1961. године припремила Белу књигу и презентовала је Уједињеним нацијама.

У периоду од 1948. до 1958. године организовано је 649 пограничних инцидената или других диверзантских и субверзивних акција против Југославије. Интензитет је био најјачи 1949, 1950. и 1951. године. На југословенско-албанској граници су у периоду између 1948. и 1954. године убијена 12 и рањена 22 југословенска граничара. У 1960. години издата су чак 21 званична саопштења у којима се напада Југославија. На радију или у штампи 1959. и 1960. године објављено је 486 чланака, коментара, предавања са антијугословенским садржајем.

На Осмом конгресу Партије рада Албаније, који је одржан од 1. до 8. новембра 1981. године, Албанско руководство је пружило јаку подршку албанским сепаратистима на САП Косову (види: Немири на Косову и Метохији 1981.) и заузело веома оштар став у осуди југословенске политике према албанској мањини у СФР Југославији.

Функционери Народне Републике Албаније[уреди]

На територији НР Албаније изграђено је око 700.000 бункера

Председници[уреди]

  • Председник Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније (1944-1946):
  • Председници Президијума Народне скупшине (1946—1991):

Премијери[уреди]

Литература[уреди]

  • Милорад Коматина, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи, Службени лист СРЈ, Београд 1995. година

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]