Народна Република Тува

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна Република Тува
Тьʙа Arat Respuʙlika
Тувинская Народная Республика
Застава Туве Грб Туве
Застава Грб
Tuva in Russia.svg
Географија
Континент Азија
Главни град Кизил
Површина 170.500 km²
Становништво 95.400 (1944)
Друштво
Званични језици тувански и руски
Религија Тибетански будизам
Шаманизам
Валута Туванска акша
Владавина
Облик владавине Народна република
Председник Кертек Тока
Премијер Салчак Тока
Оснивање 1921.
Престанак 1944.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Republic of China 1912-1928.svg Република Кина Туванска Аутономна Област Flag of the Soviet Union (1923-1955).svg
Портал:Историја

Народна Република Тува (тув. Тьва Arat Respuвlik, Тыва Арат Республик, Tyva Arat Respublik, 19211944) је била држава на територији бивше Руске Империје која је данас позната под називом Република Тива у данашњој Руској Федерацији.

Историја[уреди]

Након што је Руски грађански рат почео да се примиче крају, јединице Црвене армије ушле су у Туву јануара 1920. године. Локални бољшевици су, под покровитељством совјетске Русије, 14. августа 1921. године прогласили Народну Републику Туву. Службено име републике је до 1926. године било Тану Тува. Ову земљу током њеног постојања ниједна земља осим Совјетског Савеза није званично признала, иако се појављивала уцртана на мапама у разним светским атласима.

Први премијер Туве, Дондук Кулар из Туванске народне револуционарне партије (ТНРП), прогласио је будизам државом религијом. Такође је настојао ограничити долазак колониста из Русије и успоставити односе са НР Монголијом. Совјетска влада је сузбила ове покушаје, након што је од 1930. године на власт у Туви дошла група бољшевика оданих СССР-у. Након тога је извршена чистка 1/3 партијског чланства и колективизација земље. Године 1932, Салчак Тока је постао генерални секретар ТНРП-а и остао све до смрти 1973. године.

НР Тува је ушла у Други светски рат као савезник СССР-а, 25. јуна 1941. године. На захтев туванског хурала (скупштине), Тува је постала део Совјетског Савеза 11. октобра 1944. године. Президијум врховног совјета СССР-а ју је затим формирао као Туванску Аутономну Област, унутар Руске СФСР.

Десетог октобра 1961. године, Тува је са статуса аутономне области уздигнута на статус аутономне покрајине. Године 1992., преименована је у Републику Тиву, аутономну републику унутар Руске Федерације.

Челници Партије[уреди]

  • Генерални секретар
    • Нимачијан (1921. – 1923.)
    • Лобсанг-Осур (1923.)
  • Председник
    • Ојун Курседиј (9. јул 1923. – 15. март 1924.)
  • Генерални секретар
    • Шагдир (април 1924. – јануар 1926.)
  • Први секретар
    • Монгуш Бујан-Бадјиргиј (јануар 1926. – фебруар 1927.)
    • Соднам Балчир Амбин-Нојон (фебруар 1927. – јануар 1929.)
    • Иргит Шагдиржап (јануар 1929. – март 1952.)
  • Генерални секретар

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Народна Република Тува