Народна скупштина Републике Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна скупштина Републике Србије
Десети сазив Народне скупштине Републике Србије
Грб или лого
Врста
Време оснивања 1990.
Врста Једнодомни систем
Почетак новог сазива 16. април 2014. године
Предводништво
Председник Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, Српска напредна странка
од 23. априла 2014. године
Структура
Број посланика 250
Raspodela mandata 2014.png
Политичке групе

     Александар Вучић — Будућност у коју верујемо (158)
     СПС, ПУПС & ЈС (44)
     Са Демократском странком за демократску Србију (19)
██ Борис Тадић - НДС, ЛСВ, ЗЗС, ВМДК, ЗЗВ, ДЛР  (18)
██ СВМ  (6)
██ СДА Санџака  (3)

██ Партија за демократско деловање  (2)
Избори
Последњи избори 16. март 2014.
Место одржавања седница
Belgrad2006parlament.jpg
Дом Народне скупштине
Веб сајт
www.parlament.rs
Република Србија
Coat of arms of Serbia.svg

Овај чланак је део серије о
Политици Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Историја[уреди]

Од Књажевине Србије до Краљевине Југославије[уреди]

Први закон о Народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године. На основу њега сазвана је Светоандрејска скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је успостављена установа народне скупштине и ударен темељ демократије у Србији.

Актом уједињења, 1. децембра 1918. и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут 14. децембра 1918. године.

Комунистичка власт и једнопартијски систем[уреди]

После 1944. године, Југославијом и Србијом завладала је Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Србија је постала једна од шест република нове социјалистичке, федералне југословенске државе. На великој Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини Србије, одржаној од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора, формираних од стране КПЈ Јосипа Броза. Тада је донета одлука о формирању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).

У току 45 година једнопартијске владавине СКЈ, Скупштина Србије је имала следеће називе:

  • Народна Скупштина Србије (19451946)
  • Скупштина Народне Републике Србије (1946—1963)
  • Скупштина Социјалистичке Републике Србије (1963—1990)
  • Народна Скупштина Републике Србије (1990)

Вишепартијски систем[уреди]

Уставом Србије од септембра 1990. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима.

Први вишепартијски избори за Скупштину Србије одржани су децембра те 1990. Највише посланичких места освојила је Социјалистичка партија Србије - 194. За председника парламента изабран је Слободан Унковић, а за председника српске Владе Драгутин Зеленовић.

1992.[уреди]

Ванредни скупштински избори одржани су децембра 1992. године. Поново је највише посланика освојио СПС, овог пута 101. За председника Скупштине изабран је Зоран Лилић, а републички премијер постао је Никола Шаиновић.

1993.[уреди]

На новим ванредним изборима, децембра 1993. године, социјалисти поново освајају највише, 123 посланичка места. Председник парламента постаје Драган Томић, а премијер Србије Мирко Марјановић.

1997.[уреди]

Први редовни избори за парламент одржани су септембра 1997. године. Коалиција СПС - ЈУЛ - Нова демократија осваја 110 мандата. Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.

Период после 5. октобра 2000.[уреди]

Ванредни избори за парламент одржани су децембра 2000. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста.

Демократска опозиција Србије осваја 176 посланичких места. Председник Скупштине постаје Драган Маршићанин, а премијер Србије Зоран Ђинђић.

Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра 2003. године. Највише посланичких места осваја Српска радикална странка - 82. Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио Предраг Марковић), а за председника Владе Србије изабран је Војислав Коштуница.

Скупштина је током 2005. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на Косову и Метохији. У фебруару 2006. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Коштуница, и чланови Владе.

2007.[уреди]

На ванредним изборима у јануару 2007, највише мандата освојила је Српска радикална странка, потом Демократска странка и Демократска странка Србије. Посланичке мандате добиле су и Г17+, коалиција ЛДПГСССДУЛСВ, као и пет изборних листа националних мањина. Нови сазив конституисан је 14. фебруара, верификацијом посланичких мандата, а седница је настављена 7. маја и 8. маја бирањем Томислава Николића за председника Скупштине. За њега су гласали посланици СРС, ДСС-НС и СПС. Међутим, после формирања нове скупштинске већине (ДС-ДСС-Г 17 плус) и захтева за његово разрешење, Николић је 13. маја поднео оставку на своју функцију. 15. маја, нова Влада је ступила на дужност именовањем Војислава Коштунице за премијера.

2008.[уреди]

Након конституисања скупштине, 25. јуна 2008. посланици листе За европску Србију-Борис Тадић, односно коалиција ДС-Г17+-СДП-СПО-ЛСВ-Српска листа за Косово и Метохију (102 освојена мандата), коалиције СПС-ЈС (23 мандата) и посланици мањина изабрали су Славицу Ђукић Дејановић за председницу Народне скупштине.

2012.[уреди]

Након конституисања скупштине, 23. јула 2012. године посланици листа Покренимо Србију (73 мандата), СПС-ПУПС-ЈС (44 мандата), Уједињени региони Србије (13 мандата), Социјалдемократска партија Србије (9 мандата) и Странка демократске акције Санџака (2 мандата) изгласали су Небојшу Стефановића за новог председника Народне скупштине. Против његовог избора је било 48 посланика, док је 15 било уздржано од гласања.

Сазив 2014-2018.[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Десети сазив Народне скупштине Републике Србије
Изборна листа места Партије места
Александар Вучић — Будућност у коју верујемо 158 Српска напредна странка 134
Социјалдемократска партија Србије 10
Нова Србија 6
Српски покрет обнове - Демохришћанска странка Србије 5
Покрет социјалиста 3
Ивица Дачић — СПС, ПУПС, ЈС 44 Социјалистичка партија Србије 25
Партија уједињених пензионера Србије 12
Јединствена Србија 7
Са Демократском странком за демократску Србију 19 Демократска странка 17
Нова странка 2
Борис Тадић - НДС, ЛСВ, ЗЗС, ВМДК, ЗЗВ, ДЛР 18 Нова демократска странка — Зелени 10
Лига социјалдемократа Војводине 6
Заједно за Србију 2
Савез војвођанских Мађара 6
Странка демократске акције Санџака 3
Партија за демократско деловање 2

Руководство[уреди]

Стандарта председника Народне скупштине

Скупштинско здање[уреди]

Бивша зграда Народне скупштине Републике Србије у улици Краља Милана 14

Зграде у којима су се одржавале седнице скупштине Србије током историје су:

  • „Велика пивара“ (у њој је одржана Светоандрејска скупштина),
  • Народно позориште
  • Капетан Мишино здање (Велика школа)
  • привремена зграда Народне скупштине код данашњег биоскопа „Одеон“ (од 1882);
  • зграда коњичке касарне у Улици кнеза Милоша (1918—1928);
  • зграда школе јахања „Мањеж“ (данас Југословенско драмско позориште) (1931—1936);
  • у Крагујевцу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859;
  • у Нишу, Основна школа „Свети Сава“ код Саборне цркве и зграда Официрског дома.
  • У згради у улици Краља Милана бр. 14 у Београду је до раздвајања Србије и Црне Горе заседао републички Парламент.

Данас се скупштинске седнице одржавају у Дому Народне скупштине, у којем је, до раздвајања Србије и Црне Горе, заседала Савезна скупштина.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


 
Сазиви Народне скупштине Србије
Дом Народне скупштине Републике Србије

Први (1991) | Други (1993) | Трећи (1994) | Четврти (1997) | Пети (2001) | Шести (2004) | Седми (2007) | Осми (2008) | Девети (2012) | Десети (2014)