Народна скупштина Републике Србије

Из Википедија

(Преусмерено са Народна скупштина Србије)

Народна скупштина Републике Србије је највиши законодавни и уставотворни орган у Србији. Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

[уреди] Садашњи сазив

Расподела мандата

За више информација погледајте Седми сазив Народне скупштине Републике Србије.

Садашњи сазив Народне скупштине изабран је на изборима одржаним 21. јануара 2007. године. На тим изборима, изборне листе су добиле следећи број мандата:

Изборна листа	Мандата
Српска радикална странка	81
Демократска странка	64
Демократска странка Србије – Нова Србија	47
Г17+	19
Социјалистичка партија Србије	16
Либерално-демократска партија – Грађански савез Србије – Социјалдемократска унија – Лига социјалдемократа Војводине	15
Савез војвођанских Мађара	3
Листа за Санџак	2
Ромска партија	1
Унија Рома Србије	1
Коалиција Албанаца Прешевске долине	1

[уреди] Руководство

Оливер Дулић, председник Скупштине Србије

Председник:
- Оливер Дулић (ДС)
Потпредседници:
- Божидар Делић (СРС)
- Наташа Јовановић (СРС)
- Радојко Обрадовић (ДСС)
- Милољуб Албијанић (Г 17 +)
- Милутин Мркоњић (СПС)
- Есад Џуџевић (посланичка група мањина - СВМ-ЛЗС-УРС-КАПД)

[уреди] Историја

[уреди] Од Књажевине Србије до Краљевине Југославије

Први закон о Народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године. На основу њега сазвана је Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је успостављена установа народне скупштине и ударен темељ демократије у Србији.

Актом уједињења, 1. децембра 1918. и стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут 14. децембра 1918. године.

[уреди] Комунистичка власт и једнопартијски систем

После 1944.године, Југославијом и Србијом завладала je Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Србија је постала једна од шест република нове социјалистичке, федералне југословенске државе. На великој Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини Србије,одржаној од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора. Тада је донета одлука о формирању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).

У току 45 година, Скупштина Србије је имала следеће називе:

Народна Скупштина Србије (1945.-1946.)
Народна Скупштина Народне Републике Србије (1946.-1963.)
Скупштина Социјалистичке Републике Србије (1963.-1990.)
Народна Скупштина Републике Србије (1990.)

[уреди] Вишепартијски систем

Зграда Народне скупштине Републике Србије

Уставом Србије од септембра 1990. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима.

Први избори за Скупштину Србије одржани су децембра те 1990. Највише посланичких места освојила је Социјалистичка партија Србије - 194. За председника парламента изабран је Слободан Унковић, а за председника српске Владе Драгутин Зеленовић.

[уреди] 1992

Ванредни скупштински избори одржани су децембра 1992. године. Поново је највише посланика освојио СПС, овог пута 101. За председника Скупштине изабран је Зоран Лилић, а републички премијер постао је Никола Шаиновић.

[уреди] 1993

На новим ванредним изборима, децембра 1993. године, социјалисти поново освајају највише, 123 посланичка места. Председник парламента постаје Драган Томић, а премијер Србије Мирко Марјановић.

[уреди] 1997

Први редовни избори за парламент одржани су септембра 1997. године. Коалиција СПС - ЈУЛ - Нова демократија осваја 110 мандата. Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.

[уреди] Период после 5.октобра

Ванредни избори за парламент одржани су децембра 2000. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста.

Демократска опозиција Србије осваја 176 посланичких места. Председник Скупштине постаје Драган Маршићанин, а премијер Србије Зоран Ђинђић.

Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра 2003. године. Највише посланичких места осваја Српска радикална странка - 82. Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио Предраг Марковић), а за председника Владе Србије изабран је Војислав Коштуница.

Скупштина је током 2005. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на Косову и Метохији. У фебруару 2006. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Коштуница, и чланови Владе.

[уреди] 2007

На ванредним изборима у јануару 2007, највише мандата освојила је Српска радикална странка, потом Демократска странка и Демократска странка Србије. Посланичке мандате добиле су и Г17+, коалиција ЛДП−ГСС−СДУ−ЛСВ, као и пет изборних листа националних мањина. Нови сазив конституисан је 14. фебруара, верификацијом посланичких мандата, а седница је настављена 7. маја и 8. маја бирањем Томислава Николића за председника Скупштине. За њега су гласали посланици СРС, ДСС-НС и СПС. Међутим, после формирања нове скупштинске већине (ДС-ДСС-Г 17 плус) и захтева за његово разрешење, Николић је 13. маја поднео оставку на своју функцију. 15. маја, нова Влада је ступила на дужност именовањем Војислава Коштунице за премијера. Током фебруара 2008. избила је велика криза. Председник скупштине Оливер Дулић је одбијао да сазове скупштину иако је то скупштинска већина захтевала.

[уреди] Скупштинско здање

Зграде у којима су се одржавале седнице скупштине Србије током историје су:

"Велика пивара" (у њој је одржана Светоандрејска скупштина),
Народно позориште
Капетан Мишино здање (Велика школа)
привремена зграда Народне скупштине код данашњег биоскопа "Одеон" (од 1882);
зграда коњичке касарне у Улици кнеза Милоша (1918-1928);
зграда школе јахања "Мањеж" (данас Југословенско драмско позориште) (1931-1936);
у Крагујевацу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859;
у Нишу, Основна школа "Свети Сава" код Саборне цркве и зграда Официрског дома.

Данас се скупштинске седнице одржавају у згради Народне скупштине у Улици краља Милана у Београду и у Дому Народне скупштине, у којем је, до раздвајања Србије и Црне Горе, заседала Савезна скупштина.