Народни музеј (Београд)
| Народни музеј у Београду | |
|---|---|
Народни музеј у Београду |
|
| Врста | музеј |
| Држава | |
| Град | Београд |
| Основне информције | |
| Оснивање | 10. мај 1844. |
| Подаци о посетама | |
| Адреса | Трг Републике 1а |
| Званична веб презентација | Народни музеј |
| Управа | |
| Директор | Татјана Цветићанин |
| уреди |
|
Народни музеј у Београду основан је 1844. и најстарија је музејска установа у Србији. У саставу Народног музеја су и Галерија фресака, Вуков и Доситејев музеј и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића. Највећа вредност која се чува у Народном музеју је Мирослављево јеванђеље - најстарији и најдрагоценији ћирилички рукопис, настао око 1190.
Садржај |
Историја [уреди]
Указом Министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године основан је Народни музеј под именом Музеум сербски.
Садашња зграда музеја подигнута је 1903. године за Управу фондова, а у њу се музеј уселио 1952. године.
Збирке [уреди]
Збирке Музеја имају преко 400.000 најрепрезентативнијих и врхунских археолошких и историјско-уметничких предмета[1] - најзначајнијих сведочанства за познавање археологије и историје уметности, која представљају развој и цивилизацијске промене на подручју данашње Србије и најближег окружења, од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључне уметничке правце и стилове, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва.
Збирке Народног музеја су организоване у четири одељења:
- одељење за археологију
- одељење за средњи век
- одељење за новију уметност
- одељење за нумизматику
Међу експонатима издвајају се:
- Лепенски Вир (7. миленијум п. н. е.)
- Винчанске статуе (6-5. миленијум п. н. е.)
- Дупљајска колица (16-13. век п. н. е.)
- Београдска мумија (2. миленијум п. н. е.)
- златне маске из Требеништа (6. век п. н. е.)
- остава из Јабучја (1. век н. е.)
- Београдска камеја (4. век)
- Мирослављево јеванђеље (12. век)
- новац краља Радослава (13. век)
- средњовековне иконе и фреске
- здела из Враћевшнице (17. век)
- слике Паје Јовановића (19. век)
- слике Надежде Петровић (20. век)
- слике Саве Шумановића (20. век)
- скулптуре Ивана Мештровића (20. век)
Референце [уреди]
- ^ Страница није пронађена « Народни музеј у Београду, Приступљено 15. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Званична презентација
- Депо појео целу деценију („Вечерње новости“, 25. март 2008)
- Народни музеј: историја случаја („Политика“, 9. април 2010)
- Где се селе уметнине и запослени у Народном музеју („Политика“, 6. фебруар 2012)
- Стари двор отвара врата експонатима из Народног музеја
- Како пропада Народни музеј („Вечерње новости“, 21. новембар 2012)