Народноослободилачка армија
| Народноослободилачка армија 中国人民解放军 |
|
|---|---|
 Амблем Народноослободилачке армије |
|
| Основана | 1. августа 1927. |
| Родови војске | Видови
 Копнена војска
 Морнарица
 Ваздухопловство
Други артиљеријски корпус Народна полиција |
| Вођство | |
| Председник Централне војне комисије | Си Ђинпинг |
| Министар одбране | Лиан Гуанглије |
| Начелник Генералштаба | Чен Бингде |
| Подаци о бројном стању | |
| Војно способни | од 18 |
| Број расположивих за војну службу |
385,821,101 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 363,789,674 жене (2010 - процена), година 15-49 |
| Број способних за војну службу |
318,265,016 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 300,323,611 жена, година 16-49 (2010 - процена), година 15-49 |
| Број годишње стасалих за војну службу |
10,406,544 мушкараца (2010 - процена) 9,131,990 жена (2010 - процена) |
| Активни састав | 2,285,000[1][2] |
| Резервни састав | 800,000[1][2] |
| Војни трошкови | |
| Војни буџет | 100 милијарди $[3] |
| Проценат БДП | 1,65 % (2011 - процена) |
| Војна индустрија | |
| Страни снабдевачи |  Русија[4] |
| Годишњи увоз | Русија |
| Годишњи извоз | Пакистан, Венецуела, Иран, Индонезија, Камбоџа |
Народноослободилачка армија (人民解放军, Rénmín Jiěfàngjūn) je главна оружана сила Народне Републике Кине.
Врховни главнокомандујући Народноослободилачке војске је председник Централне војне комисије НР Кине Си Ђинпинг.
Садржај |
Историја [уреди]
Народноослободилачка армија основана је 1. августа 1927. године као кинеска Црвена армија, оружане снаге Комунистичке партије Кине. Оснивање армије било је резултат раскида савезништва између партије Куоминтанг и КП Кине. Борци армије учествовали су у Дугом маршу 1934—1935. године и у Другом светском рату против јапанског окупатора. Након 1945, сада преименована у вишемилионску Народноослободилачку армију, победила је оружане снаге Куоминтанга у грађанском рату до 1949. године. Јединице Народноослободилачке армије наредних су деценија учествовале у Корејском рату, Кинеско-индијском рату, Кинеско-вијетнамском рату и осталим сукобима.
Професионализација армије извршена је крајем 1970-их у склопу тзв. Четири модернизације. Последњих деценија, Народноослободилачка армија се трансформисала из вишемилионске армије у професионалну војску базирану на квалитети кадрова.
Учешће у већим сукобима и догађајима [уреди]
- 1927 – 1949: Кинески грађански рат
- 1937 – 1945: Други кинеско-јапански рат
- 1949: Инцидент на Јангцеу (битка против британских бродова на реци Јангце)
- 1950 – 1951: Битка код Чамдоа (напад на Тибет)
- 1950 – 1954: Корејски рат (под заставом Кинеске народне добровољачке армије)
- 1954 – 1955: Прва тајванска криза
- 1958: Друга тајванска криза
- Окобар – новембар 1962: Кинеско-индијски рат
- 1967: Погранични инциденти са Индијом
- 1965 – 1970: Вијетнамски рат (око 320.000 кинеских војника служили су у Северном Вијетнаму)
- 1969 – 1978: Кинеско-совјетски погранични сукоб
- 1974: Битка код острва Парасел
- 1979: Кинеско-вијетнамски рат
- 1986 – 1988: Погранични инциденти са Вијетнамом
- 1989: Протести на тргу Тјенанмен
- 1995 – 1996: Трећа тајванска криза
- 1997: НОА преузима контролу над Војном одбраном Хонг Конга
- 1998: НОА преузима контролу над Војном одбраном Макаа
Организација [уреди]
Војне области [уреди]
На територији Кине укупно постоји седам војних области:
- Војна област Шењанг
- Војна област Пекинг
- Војна област Ланчоу
- Војна област Џинан
- Војна област Нанџинг
- Војна област Квангчоу
- Војна област Ченгду
Извори [уреди]
- ^ а б IISS 2010, pp. 398–404
- ^ а б „Military Strength of China“. Globalfirepower.com Приступљено 3.1. 2012.
- ^ The SIPRI Military Expenditure Database, SIPRI
- ^ „China / Aircraft / Jianjiji / Fighter“. GlobalSecurity.org
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Народноослободилачка армија везан је за војне чланке. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
