Народноослободилачки фронт (Грчка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик грчким партизанима у месту Ано Лиосија.

Народноослободилачки фронт (грч. Εθνικό Απελευθερωτικό Μέτωπο, Ethniko Apeleftherotiko Metopo, скраћено ЕАМ), била је најснажнија грчка организација отпора окупационим силама осовине у Другом светском рату.[1]

Оружано крило овог покрета отпора била је Народноослободилачка војска Грчке.

По много чему Народноослободилачки фронт Грчке наликовао је Народноослободилачком покрету Југославије. Водећу улогу у ЕАМ-у имала је Комунистичка партија Грчке а спољну подршку покрету давао је СССР.

Историја[уреди]

Оснивање[уреди]

Одлуку о оснивању ЕАМ-а донела је КП Грчке након окупације земље, на свом Седмом пленуму, усркос одбијању великих политичких партија да не учествују у тој организацији. ЕАМ је основан 27. септембра 1941.[2] од стране представника четири левичарске организације: Лефтериса Апостолоуа у име КП Грчке, Христоса Хоменидиса у име Грчке социјалистичке партије, Илијаса Тсиримокоса у име Уније за народну демократију и Апостолоса Војатзиса као представника Грчке земљорадничке партије.

ЕАМ је у својој декларацији позвао Грчки народ на ослобођење од страног јарма уз обећање да ће након ослобођења омогућити Грцима да сами одреде свој облик власти. Истовремено декларација је оставила отворена врата и осталим политичким партијама да им се придруже у тој борби. Од самог почетка је КП Грчке, због своје бројчане надмоћи и добре организованости у односу на своје партнере, преузела доминантни положај унутар новог покрета. Како је генерални секретар партије Николаос Захаријадис, био интернисан у концентрациони логор Дахау [3]за председника ЕАМ-а изабран је његов партијски друг Георгиос Сијантос. Убрзо након ЕАМ-а, КП Грчке је основала и своју војну организацију ЕЛАС 1942. године, [2] која је почела са оружаним отпором.

Други светски рат[уреди]

Када су у Грчкој уведене мере против Јевреја, Народноослободилачки фронт је био најефикаснији у пружању помоћи Јеврејима да преживе. Припадници покрета отпора изигравали су планове нациста уништавајући податке о јеврејској заједници у Атини, а помогли су и рабину да пребегне на слободну територију. ЕАМ-ова илегална штампа редовно је објављивала позиве становништву да помаже јеврејским суграђанима, док им је сама организација омогућавала да се пребаце на Блиски исток или их регрутовала као добровољце у своје редове.[1]

ЕАМ је брзо постао најзначајнија организација покрета отпора у земљи, која је котролисала највећи дио ослобођених територија у брдима северне Грчке.

Кад су се Силе Осовине повукле из Грчке у октобру 1944, ЕАМ је контролисао 2 / 3 Грчке. [2] ЕАМ је учествовао на Либанској конференцији у септембру 1944. коју су организовали Британци, на којој је договорено уједињење свих ривалских покрета отпора, као и политичких покрета, владе у егзилу са домаћим политичарима. ЕАМ је учествовао у првој послератној грчкој влади са својих шест министара.[2] Сарадња са Британцима и десним политичким ривалима трајала је све док ЕАМ није организовао велике демонстрације у Атини 3. децембра 1944. против више него очигледне фаворизације десних политичких партија коју је проводила британска војска. Након тог је букнула декабријана, оружана борба против Британаца и владиних снага.

Грчки грађански рат[уреди]

Након тога је дошло до потписивања Споразума у Варкизи 12. фебруара 1945, на којем је договорено разоружање ЕЛАС-а. У априлу су ЕАМ напустили Грчка социјалистичка партија и Унија за народну демократију. Након тог се разбуктао Грчки грађански рат који је трајао до 1949. у ком је политички учествовао и ЕАМ на страни комуниста.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Historijska čitanka, Drugi svjetski rat, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ а б в г д EAM-ELAS (на engleski). Encyclopædia Britannica Приступљено 10. 4. 2013. 
  3. ^ Neni Panourgia. Chapter 4. 1945–1946: White Terror (на engleski). Columbia Приступљено 10. 4. 2013. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]