Нарцисоидност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нарцисоидност, ређе нарцизам или нарцисизам,[1] термин је који води порекло из познатог грчког мита о лепом младићу Нарцису. Означава стање самозаљубљености у којем је сва љубав усмерена на сопствени его, док још нису успостављене или су прекинуте везе са спољним објектима. Осим преувеличане слике о самом себи и зависности о фантазији, нарцисоидност карактерише склоност особе да потцењује друге или да их искоришћава. Према Фројду, ова појава је нормалан ступањ у развоју детета, али се сматра поремећајем када се појави након пубертета.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Речник српског језика. Матица српска. 2007. „нарцисоидност; нарцизам; нарцисизам“ 
  2. ^ Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада. Иван Видановић. „нарцисизам“ 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]